Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastaju se sa evropskim posrednicima u makedonskom gradu Ohridu, u pokušaju da usaglase detalje sprovođenja evropskog predloga sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Sastanci se održavaju iza zatvorenih vrata, u državnoj vili koju koriste najviši funkcioneri Severne Makedonije, zemlje-domaćina ove runde pregovora.

Uoči sastanaka pregovarača, makedonski premijer Dimitar Kovačevski sastao se sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem.

Delegacije Beograda i Prištine najpre će odvojeno razgovarati sa evropskim pregovaračima - visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom Miroslavom Lajčakom - da bi potom usledio zajednički sastanak.

Prema najavama evropskih diplomata, nakon serije sastanaka očekuje se obraćanje Žozepa Borelja medijima.

U svojstvu posmatrača, najavljeno je da će sastancima prisustvovati i američki izaslanik Gabrijel Eskobar.

Prethodni sastanak delegacija Srbije i Kosova održan je 27. februara u Briselu, a po njegovom završetku, visoki predstavnik EU saopštio je da su se dve strane saglasile da nema potrebe za dodatnim razgovorima o tekstu evropskog predloga sporazuma.

Sporazum su najpre zajednički sačinile Nemačka i Francuska, pa je o njemu u strogoj tajnosti pregovarano od septembra 2022. godine.

Po završetku prethodne runde, tekst sporazuma objavljen je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

U vremenu između dva susreta delegacija, u Prištini i Beogradu boravio je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak, koji je sa Kurtijem i Vučićem razgovarao o rešenjima za dodatni deo sporazuma kojim će se utvrditi način njegovog sprovođenja.

Jedno od ključnih otvorenih pitanja i dalje ostaje formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), dogovorene Briselskim sporazumom Beograda i Prištine još 2013. godine, čije je segmente osporio Ustavni sud Kosova.

Srbija insistira da se pre sprovođenja novog evropskog predloga sporazuma osnuje ZSO, dok kosovske vlasti za sada odbijaju da formiraju ovo telo.

Uoči nove runde razgovora, a i u nekoliko navrata ranije, Vučić je rekao da ništa nije, niti će potpisati i da neće priznati Kosovo.

Pojedine političke snage u Srbiji optužuju Vučića da je pristajanjem na evropski plan predao Kosovo Albancima, što on odlučno negira.

Uoči sastanka na Ohridu u Beogradu je održan još jedan skup na kojem je izraženo protivljenje evropskom planu rešenja kosovskog problema.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija, prenosi RTCG.