"Saslušaćemo sve zemlje koje su primile pomoć, kako bismo vidjeli koliki je napredak ostvaren i šta još mora biti urađeno", izjavio je jedan zvaničnik upoznat sa situacijom, a prenosi Frans pres.
Prezadužena Grčka, koja je dva puta primila međunarodnu pomoć, vjerovatno će biti u centru pažnje, a u ovom trenutku se procjenjuje da će toj zemlji biti potrebno novih deset milijardi evra kako bi uravnotežila svoje finansije. Njemačka kancelarka Angela Merkel, koju 22. septembra očekuju izbori, nije, međutim, voljna da potpiše još jedan paket pomoći, jer bi to izazvalo veliko negodovanje glasača.
Ministri evrozone će, takođe, razgovarati o načinu pružanja pomoći Irskoj, koja će krajem ove godine izaći iz paketa pomoći, kao i o Portugaliji, u kojoj su pojedini uslovi iz programa paketa pomoći odbačeni kao nezakoniti.
Portugalija, koja bi sredinom naredne godine trebalo da okonča ovaj program, sada mora da pronađe druge načine kako bi ispunila svoje ciljeve. Međutim, sa ekonomijom koja se samo blago vratila na rast, postoji jako malo prostora za manevrisanje.
Kako navode izvori iz EU, glavno pitanje za zvanični Dablin i Lisabon je da li će biti spremni da se sami vrate na finansijska tržišta ili će im biti potrebna pomoć kako bi ostvarile taj prelaz.
Irski ministar finansija, Majkl Nunan, poručio je bi kreditna linija od deset milijardi evra dobro došla Irskoj, jer bi time poraslo povjerenje investitora u tu zemlju.
Ministri evrozone će, takođe, procijeniti napredak Kipra u sprovođenju reformi, koji je početkom ove godine dobio pomoć od deset milijardi evra.
Među pomenutim temama biće i pitanje Slovenije, budući da je ova zemlja suočena sa sličnim problemima, uz veliku krizu u bankarskom sektoru.
Za subotu je zakazan sastanak ministara finansija iz svih 28 zemalja Evropske unije, koji bi trebalo da procijene napredak na planu osnivanja bankarske unije.
