Tripartitni plan Vašingtona i Brisela o interesnoj podjeli sfera na Zapadnom Balkanu nije nova ideja, već je aktuelizovana tokom 2018. godine, kaže Jovanović. Suština je, kako kaže, prekrajanje Zapadnog Balkana zbog toga što su planovi koji su nekada postojali ili bili loši ili su ljudi bili nesposobni da ih ostvare.

“S tim što je to jedan glup plan u kojem dobro niko za sebe neće pronaći, ali je plan na kome se radi. Prošli su izbori u Crnoj Gori i u ovom trenutku je najveći pritisak na Sarajevo i na Bošnjake, odnosno tu građansku opciju u Bosni od kojih se traži da pristanu na jednostavnu formulu turske, četničke i ustaške Bosne”, ističe Jovanović.

Mišljenja je da u Srbiji nikome nije do novih tenzija.

“Problemi koji postoje unutar crnogorskog društva su opterećenje za Srbiju, a ne šansa. Onaj koji u tome traži šansu nije normalan. Mi sledećih 100 godina Beogradom da se bavimo, pa ne bi mogli da riješimo sve probleme koje imamo. Šta ćemo mi sada? Gasimo krizu na Kosovu, a otvaramo krizu u Crnoj Gori, sa krizom u Bosni u ovako ludom svijetu”, naglašava Jovanović.

Kriza, objašnjava, koja nam predstoji je posljedica činjenice da neki poslovi nijesu urađeni kad su morali biti.

“Tu mislim prije svega na rješavanje Kosova i na jedan dinamičniji, konkretniji, životniji proces evropskih integracija. Ovako je postalo moguće ući u NATO i za Makedoniju i za Crnu Goru, a istovremeno ostati izvan EU, koja je nezamisliva bez tog NATO-a. A činjenica da nisi u Evropi onda mnogo toga ostavlja pod znakom pitanja. Ja ipak smatram da ima dovoljno razuma u svijetu koji će toj alibi politici pružiti otpor. To nije dobro ni za koga”, poručuje Jovanović.

Potrebno nam je, kako kaže, više prave, a ne kontradiktorne Evrope, više demokratije i tržišne ekonomije, a ne ukopavanje u rovove.

“Ne treba sada da od svojih života pravimo Bahmut, samo zato što neko ne zna više šta da radi. Ako ne zna šta da radi, neka ćuti, jer ni do sada nijesu mnogo pametnog uradili”, zaključio je Jovanović.