Tri nova akta će, kako kaže ona, zamijeniti Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. koji se, ističe, pokazao neefikasnim, nije bio dorečen i bilo ga je teško sprovoditi.

Krsmanović ističe da se zbog toga krenulo u izradu tri nova akta, čiji bi nacrti trebalo da budu gotovi u narednih sedam ili osan dana, nakon čega slijedi javna rasprava.

“Djelatnosti i inženjerska komora biće uključeni u ova tri zakona”, saopštila je Krsmanović i pojasnila da se rade nacrti tri zakona i to o prostornom planiranju, o izgradnji i o legalizaciji.

“Taj zakon o legalizaciji bi trebalo da bude vremenski ograničen. Najbliži smo tome da se ide na period od pet godina, to nije definitivno rješenje, ali smo najbliži tom roku”, poručila je Krsmanović.

Saopštila je i da će tokom javne rasprave biti otvoreni za sugestije stručne javnosti.

Glavni državni arhitekta Vladan Stevović saopštio da je planirano da se novim zakonima vrati građevinska dozvola.

Saopštio je i da će Glavni državni arhitekta biće nadležan za gradnju objekata preko 5.000 kvadrata, dok će biti proširene nadležnosti opština.

“Za izdavanje urbanističko tehničkih uslova, potom saglasnosti i vraća se jedan dio nadležnosti lokalnim samoupravama”, kazao je Stevović.

Podsjeća i da se aktivno radi na izradi Prostornog plana Crne Gore.

“Trenutno imamo aktivan rad na izradi Prostornog plana Crne Gore, imamo mnogo aktivnosti izmjena i dopuna plana na lokalnom novou i izrade ovih novih zakona i paralelno sa tim i izradu državnim smjernica za razvoj arhitekture”, naveo je Stevović.

Stevović i Krsmanović nijesu mogli da saopšte koliko je od 2017. godine objekata legalizovano u Crnoj Gori, ali su saopštili da je riječ o malom broju objekata.

Stevović je naveo primjer Budve gdje je podneseno oko 4.500 zahtjeva za legalizaciju, a kako dodaje oko 200 zahtjeva je došlo u fazu kada mogu biti legalizovani.

Biljana Gligorić, iz NVO Expeditio kaže da podržava razdvajanje zakona koji uređuju oblast planiranja, gradnje i legalizaciju.

“Ovaj proces ne smije da prođe bez osvrta na 2017, jer moramo izvući pouke. Stručna javnos je ukazivala na ovo što se desilo. Ovo je odgovornost ljudi koji su na silu taj zakon tada progurali”, kazala je Gligorić.

Apelovala je da se više nikada ne ignoriše glas građana i stručne javnosti.

“Mi smo izgubili vrijeme novac i prostor”, poručila je Gligorić i dodala da će ta NVO biti uključena u javnu raspravu o tri nova zakona.