"Trenutno imamo skoro 30.000 turista  u Crnoj Gori, što je 50 posto više nego rekordne 2019. godine. Mislim da samo veliko čudo može da ugrozi da ova godina ne bude rekordna, i ja sam zahvalan svima i pozivam sve nadležne organe i turističku privredu da goste dočekamo što spreminiji, jer nas očekuje godina koja je će imati rezlytate za pamćenje, saopštio je Abazović  na sjednici Vlade Crne Gore. 

 Šćekić: Crna Gora  ponovo uključena u program IPA8

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić kazao je da je Crna Gora ponovo uključena u program IPA8 za period od 2023. do 2026. koji, kako je objasnio, podrazumijeva promociju i podršku usvajanja najboljih praksi pristupanja Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu u oblastima zdravlja i bezbjednosti.

Ukupan budžet ovog programa je 1.5 miliona eura, a korisnici su Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Albanija i Makedonija.

"Kroz ovu finansijsku perpsektivu predviđeno je da se sprovode aktivnosti na uspostavljanju nacionalne operativne jedinice za droge i nacionalnog sistema ranog upozoravanja o novim psihoaktivnim supstancama u svakoj od zemalja", rekao je Šćekić.

Građani pred Sudom u Strazburu traže sve veće odštete

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Valentina Pavličić kazala je da se zahtjevi za materijalnu odštetu iz Crne Gore pred tom institucijom povećavaju.

"Samo u jednom navratu od strane Evropskog suda komunicirano Crnoj Gori sedam predmeta - odnosno 605 podnijetih predstavki. Radi se o činjenicama koje tada nijesu na nacionalnom nivou bile objedinjene. Dakle, nije postojalo ni kod jedne institucije šta i kako postaviti i činjenično i pravno određeni sistem", istakla je Pavličić na sjednici Vlade.

Prema njenim riječima, koeficijent koji Evropski sud ima prema Crnoj Gori, kada je u pitanju broj podnijetih predstavki, godinama unazad je veoma visok. Rekla je da je primjetno da se predstavke koje se podnose sudu zahtijevima za materijalnom odštetom itekako povećavaju.

"Neki sa razlogom, a neki bez. Oni koji su sa razlogom tiču se izvršenja naših nacionalnih presuda, gdje mi kao država građanima moramo da garantujemo kada je nešto pravosnažno i izvršno - moramo da ga izvršimo. U slučaju da kasnimo u izvršenju, onda osim te materijalne obaveze, odnosno onoga što je presuđeno, imamo obavezu da nadoknadimo štetu", objasnila je Pavličić.