Građevinska dozvola

Kako je ranije najavljeno, u legislative se vraća građevinska dozvola, oročiće se legalizacija i planovi će biti podijeljeni na državne i lokalne. Što se tiče zakona o legalizaciji, predložena je podijeljena nadležnost.

- Postupke legalizaciije bespravnh objekata površine do 500 kvadrata rješavaće opštine, a preko 500 kvadrata državna agencija za legalizaciju ili organ uprave, što bi uredio ovaj zakon - navela je Lainović i precizirala da bi se ta agencija, odnosno organ uprave osnovali na pet godina, na koliko će biti oročen i zakon o legalizaciji, kao temporalni akt.

– Nakon isteka tog perioda neće postojati mogućnost legalizacije bespravnih objekata. Nacrtom je formulisano rješenje koje predviđa rok od šest mjeseci (prekluzivan) da se svi bespravni objekti upišu u katastar nepokretnosti, a za sve koji se ne upišu u tom roku donosi se rješenje o rušenju - poručila je Lainović.

Takođe, kako je dodala, predlaže se raspisivanje javnog poziva za upis objekata koji su izgrađeni na državnoj imovini.

– Ko se ne prijavi, odnosno ne upiše objekat, pokreće se postupak upisa objekta na državu ili jedinicu lokalne samouprave u zavisnosti ko je titular prava svojine na zemljištu – objasnila je Lainović.

Da bi se legalizovao, objekat do 500 kvadrata ne mora biti usklađen sa parametrima planskog dokumenta, kako je važeće rješenje, ali se neće moći legalizovati objekti koji se nalaze na infrastrukturi i površinama planiranim za izgradnju objekata od opšteg interesa. Posebni uslovi za legalizaciju odnose se na udaljenost od susjednog objekta, regulacione linije i sl.

Orto-foto snimak

– Legalizacija objekata većih od 500 metara kvadrata je postavljena kompleksnije, pa će biti obavezna provjera statičke stabilnosti, određena maksimalna spratnost i slično - kaže Lainović i naglašava da će se objekti u zonama morskog dobra, nacionalnih parkova, putnog pojasa, vodoizvorišta, eksploatacionih područja, parkova prirode, zaštićenog kulturnog dobra i sl, moći legalizovati samo u skladu sa parametrima planskog dokumenta.

– Presjek stanja u prostoru je orto-foto snimak, te se legalizovati mogu samo objekti koje se nalaze na tom snimku urađenom u periodu od septembra 2017. do oktobra 2018. godine – objašnjava Lainović i dodaje da interesovanje građana za proces legalizacije i dalje postoji.

– To se pokazuje kroz tekuću komunikaciju sa jedinicama lokalne samouprave i privrednim društvima koje izrađuju izvještaje o postojanju objekta na orto foto snimku i usklađenosti objekta sa parametrima planskog dokumenta. Naime, 3D orto-foto snimak nije dostupan na sajtu Ministarstva od sajber napada (septembar prošle godine), unutar Ministarstva može da se ostvari uvid u snimak, te smo preuzeli obavezu da dostavljamo snimke opštinama i revidentima u cilju nastavka procesa legalizacije. S obzirom na broj zahtjeva za dostavljanje snimaka zaključujemo da je značajan broj postupaka u toku - zaključuje Lainović.

Kako je ranije najavila resorna ministarka Ana Novaković-Đurović, četiri zakonska rješenja zamijeniće postojeći Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. godine, za koji je zaključeno da je nefunkcionalan.

– Dali smo mogućnost izgradnje kondo hotela, koji zakonski može da koristi vlasnik dva mjeseca i da ostatak godine izdaje. Međutim, u praksi su se apartmani prodavali kao stanovi, a nije plaćana komunalna naknada. Tu smo imali desetine miliona šteta – tvrdi Novaković-Đurović i naglašava da su radne grupe upravo na tome radile.

Nacrt četvrtog zakona uređuje Inženjerska komora, jer se odnosi na struku.

Formiraće inspekciju samo za bespravnu gradnju

Što se tiče inspekcijskog nadzora, kako je istakla Lainović, predlaže se formiranje inspekcije zaštite prostora na državnom nivou.

– Ona bi bila nadležna da kontroliše samo bespravnu gradnju, a neophodno je i pojednostaviti postupak uklanjanja objekata – kazala je Lainović.