Pomoćnica direktora Saveza slijepih, Katarina Bigović-Kulić, kazala je da su sproveli monitoring tokom prva četiri mjeseca ove godine, u ukupno 25 lokalnih samouprava, koje su kroz tri konkretna pitanja odgovorila kako sagledavaju i implementiraju pitanje rodne politike.

“Na pitanje da li lokalne samouprave imaju predviđenu poziciju/imenovanu osobu za rodnu ravnopravnost i da li je osoba isključivo zadužena za rodnu ravnopravnost ili je zadužena za više oblasti, 20 odsto je odgovorilo da ima, 60 odsto da ima i da je zadužena za više oblasti, 12 odsto da nema, dok je osam odsto bez podataka”, navela je Bigović-Kulić predstavljajući rezultate istraživanja.

Prema njenim riječima, u nekim lokalnim samoupravama napominju da se ovim poslovima bave „po potrebi“, a u jednoj još uvijek nemaju osobu koja mijenja koleginicu koja je na porodiljskom bolovanju od februara.

Bigović-Kulić je istakla da su poslovi na kojima su imenovani za rodnu ravnopravnost najčešće raspoređeni i za oblasti: unapređenje položaja LGBTIQ osoba, socijalna i dječja zaštita, kultura i primarna zdravstvena zaštita, informacioni sistem, sekretari.

“Na pitanje da li su principi rodne ravnopravnosti uključeni u kreiranje i implementiranje aktivnosti, mjera, strateških ciljeva, 44 odsto lokalnih samouprava odgovorilo je da jesu, 16 odsto nijesu, 32 odsto je u fazi izrade podataka, dok 44 odsto nema podataka”, rekla je ona.

Kazala je i da je na pitanje da li kreiraju budžet u skladu sa principima rodno odgovornog budžetiranja, 16 odsto odgovorilo da ima kreiran budžet, 20 odsto nema podataka, 24 odsto nemaju kreiran budžet, 28 nema kreiran budžet u skladu da rodno odgovornim budžetiranjem.

Bigović-Kulić je kazala i da su neki od komentara uz odgovor na pitanje bili da budžet implementiraju u granicama mogućeg, teže ka tome da u budućem periodu kreiraju budžet i slično.

“Rodno odgovorno bužetiranje nije zaživjelo u lokalnim samoupravama, ali ni na državnom nivou još uvijek nemamo rodno odgovorni budžet koji bi poslužio lokalnim samoupravama”, istakla je Bigović-Kulić.

U toku diskusije “Rodna ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava” poručeno je da je vrlo važno postaviti pravilno principe rodne ravnopravnosti i da je neophodno razumjeti šta oni znače kako bi se mogli pravilno implementirati.

Takođe, učesnici u diskusiji su saglasni da postoje stereotipi da bi se o pitanjima rodne ravnopravnosti trebalo baviti isključivo žene i da vrlo mali broj muškaraca govori na ovu temu.

Poručuju da rodna ravnopravnost mora biti zastupljena u svim politikama, koje osim nacionalnih, uključuju i lokalne, kao i daprincipi rodne ravnopravnosti nijesu uvijek dio aktivnosti, mjera, ciljeva, strateških dokumenata, a najčešće se o pitanjima žena s invaliditetom akcioni planovi ne bave.

“Rodna ravnopravnost je na jako niskom nivou, neadekvatno se primjenjuju postojeći standardi, a nedovoljno je zastupljeno učešće svih aktera”, istaknuto je u toku diskusije.

Savez slijepih Crne Gore sprovodi projekat „Ženske akcije za društvene reakcije“ uz podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Osnovni cilj projekta je smanjenje stepena rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja žena oštećenog vida u Crnoj Gori.

Izvor: M portal