Kurti je upotrebio termin "prisilno nestali", iako se on u Deklaraciji o nestalim licima koja je usvojena na sastanku na visokom političkom nivou u Briselu 2. maja, ne navodi, već u dokumentu stoji "prinudno nestali", na čemu je insistirao Beograd, jer ta formulacija nije striktno pravni termin, piše Kosovonline.

Kosovski premijer je dodao je prihvatanjem Deklaracije Srbija "prihvatila međunarodnu obavezu da pruži svaku informaciju, uključujući i one obavještajnih i vojnih službi, kojima je vlast dala status tajnosti kako bi izbjegla međunarodnu odgovornost sakrivanjem dokaza".

On je to objavio na svom Fejsbuk profilu, ističući da je Hoti posle puštanja iz zatvora Dubrava nestao i optužio tadašnje srpske vlasti za "torturu nad njim". 

"Njegov nestanak je neizrecivi zločin Srbije. Prisilni nestanci tokom rata na Kosovu bili su dio srpskog projekta za istrebljenje Albanaca. Prihvatanjem Deklaracije o nestalim licima Srbija je posle 24 godine prihvatila zločine prisilnog nestanaka tokom rata. Srbija je prihvatila međunarodni sporazum sa Kosovom kroz koji je prihvatila i međunarodnu obavezu da pruži sve informacije, uključujući obavještajne i vojne informacije, kojima je vlast dala tajni status kako bi kroz prikrivanje dokaza izbegla međunarodnu odgovornost za osobe koje su nasilno nestale u poslednjem ratu na Kosovu", napisao je Kurti. 

Dodao je da Vlada Kosova "neće prestati da traži pravdu za one koji su nestali tokom rata i sve zločine koje je Srbija počinila".