“Apsolutna je neistina naših nesrećnih političkih oponenata da je Kvon finansirao bilo koju kampanju Pokreta Evropa sad. Skromno finansiranje našeg pokreta je bilo iz budžeta, malih donacija crnogorskih državljana ili iz kredita, što je sve lako provjerljivo”, poručio je Spajić u razgovoru za CdM.

Osim o optužbama na njegov račun koje se dešavaju nekoliko dana pred parlamentarne izbore, Spajić je za CdM govorio i o programu Evropa sad 2, objašnjavajući na koji način će se ostvariti zacrtani ciljevi kao što je prosječna zarada od 1000 eura, minimalna od 700 i minimalna penzija od 450 eura.

Poručuje da će se Evropa Sad 2.0 sprovesti na potpuno identičan način kao i Evropa Sad 1.0. Podvlači Spajić da je potrebno godinu dana fiskalne konsolidacije i raznih mjera da bi građani osjetili sve benefite nastavka našeg uspješnog programa iz decembra 2021. godine.

“Prvo – potrebno je smanjiti neproduktivnu potrošnju za 150-200 miliona eura – isto smo uradili i u martu 2021, kada smo uz pomoć programskog budžeta, koji je prvi put implementiran u Crnoj Gori, otkrili troškove koji nisu išli ni na plate, ni na penzije, ni na socijalu, ni kapitalne investicije ili AGRO-budžet. Ti neproduktivni troškovi su eufemizam za bahaćenje i korupciju, zbog koje je naš javni dug četiri milijarde eura = 20 godina x 200 miliona eura”, navodi lider PES-a.

Minimalna penzija 450 eura od januara 2024.

Time se, dodaje, vraćamo u fiskalno održiv okvir, te otvaramo prostor da sprovedemo mjere koje kratkoročno imaju efekat na budžet – kao što su minimalna penzija od 450 eura, koja će biti prva proaktivna mjera koju će građani osjetiti već od januara 2024.

“Izglasaćemo i dodatne mjere na prihodnoj strani – kao što su markiranje goriva, zakon o igrama na sreću. Primijenićemo zakon koji smo usvojili 2022. godine i naplatićemo 80 odsto poreza na svu nelegalno stečenu imovinu. Takođe – uvešćemo red u poresku upravu, naročito u domenu indirektnih poreza – PDV, akciza itd. Tako ćemo obezbijediti finansijski okvir potreban za izgradnju saobraćajne infrastrukture: dva autoputa i dvije brze ceste, koji se moraju pod hitno pokrenuti”, podvlači on.

Sljedeće, dodaje, ulazi se u sveobuhvatnu reformu penzionog sistema – gdje će se odvojiti zarađen i socijalni dio penzije.

“Socijalni dio penzije će se finansirati zaustavljanjem zloupotreba u socijali, koje se mogu spriječiti socijalnim kartonom, koji je bio u fazi izrade u 42. Vladi”, ističe sagovornik CdM-a.

Spajić objašnjava i šta podrazumijeva četvrti korak.

“Kao četvrti korak – do kraja 2024. godine (ukoliko se vlada formira ubrzo poslije parlamentarnih izbora, rekli smo 12 mjeseci od formiranja vlade), očekujemo sveobuhvatnu reformu koja će uključivati minimalnu zaradu od 700 eura, novu poresku reformu koja bi oslobađala poslodavce od fiksnih troškova, kao što su direktni porezi – i time pravili balans između prava radnika i održivosti privrede. Sa Evropa Sad 2.0 reformom imaćemo najkonkurentniju privredu u Evropi, uz maksimalno očuvanje prava radnika, te očekujemo veliki investicioni zamah u 2025. godini”, naveo je on.

Lidera PES-a su novinari upitali da obrazloži šta je mislio kada je lani kazao da je budžet za 2023. godinu “napravljen da sruši ovu državu”, kao i to što je ove godine upozorio na mogući bankrot.

Neodrživ budžet

Spajić objašnjava da je budžet za 2023. godinu jedini fiskalni dokument ove Vlade gdje su prezentovani planovi za ovu i naredne dvije godine.

“Ti planovi nam govore koliko je budžet neodrživ, a glavni razlog tome je upravo ostvarenje deficita tekućeg budžeta prosječno godišnje po 150 miliona, što nam govori da se država zadužuje za finansiranje tekuće potrošnje, uz ostvarenje deficita prosječno godišnje po pet odsto BDP i kontinuirani rast javnog duga. Rezultat i mjere iz programa Evropa sad 1 na prihodnoj strani pomogle su da se kasa ne isprazni već krajem maja, kako su to bili planovi ove Vlade”, tvrdi lider PES-a.

Šta to aktuelna Vlada pokušava da zamaskira

Takođe, kako navodi Spajić, Vlada pokušava da zamaskira sliku jako loše planirane rashodne strane na način da se ne ostvaruju i/ili ne isplaćuju sredstva za kapitalne projekte, koji su na nivou samo 15 odsto planiranih, a čak preko 60 odsto niži u odnosu na isti period prethodne godine, a kapitalni projekti su pokretač rasta ekonomije.

“Takođe, neadekvatno planirana rashodna strana dovela je i do toga da je bilo neophodno zaduženje po kamatnoj stopi od skoro 11 odsto, a shodno planovima Vlade u ovoj godini nas očekuje još jedno zaduženje, u iznosu u od 500 miliona eura. A sve to nije rezultiralo podizanjem standarda gradjana, jer je sva ova tekuća potrošnja dovela do rasta prosječne zarade od samo 30e, dok je program Evropa sad 1, koji nije uticao na podizanje javne potrošnje, doveo do povećanja prosječnih zarada za preko 200 eura, dupliranje minimalne zarade i smanjenje poreskog opterećenja za preko 50%. Za toliko podizanje tekuće potrošnje prvo rebalansom za 2022, pa onda Zakon o budzetu za 2023. mogla se sprovesti ES2 na benefit zaposlenih, penzionera i države. Upravo o ovome govorimo kada kažemo da budzet manjinske Vlade nije održiv”, podvlači Spajić.

Ovo je lista prioritetnih projekata

Kada je riječ o kapitalnim projektima koje planiraju realizovati ukoliko budu vlast, Spajić navodi nekoliko ključnih koji su na listi prioriteta.

Navodi da političku integraciju Crne Gore mora snažnije pratiti i njena ekonomska integracija u strukture evropske i svjetske ekonomije.

“Evropa sad! će se zato snažno zalagati za ubrzanu izgradnju saobraćajne infrastrukture. Ovdje treba istaći 3 ključna putna pravca: 1) završetak autoputa Bar-Boljare, kao saobraćajne kičme naše ekonomije, ne samo da će otvoriti dodatni prostor za razvoj sjevera – približavanjem tržištu Podgorice i primorja, već će biti i snažan zamajac dodatne valorizacije Luke Bar njenim približavanjem tržištima regiona i Centralne Evrope; 2) izgradnja Jadransko-jonskog autoputa bolje će povezati našu ekonomiju sa mediteranskim priobaljem, ali i Zapadnom Evropom i Turskom”, naglasio je on.

Kao treću stavku ovog plana navodi izgradnju brze ceste, koja bi od Sarajeva preko Crne Gore vodila dalje ka Albaniji dodatno bi pozicionirala našu zemlju kao saobraćajno čvorište Zapadnog Balkana i tako valorizovala našu centralnu geografsku poziciju u regionu.

“Takođe bih pomenuo i bulevar od Herceg Novog do Ulcinja, kao i veliki IT centar na Velikoj plaži. Osim navedenog, od ključnog značaja će biti ulaganja u rekonstrukciju postojećih objekata u sektoru prosvjete i zdravstva”, kazao je CdM-u lider PES-a.

O partnerima nakon izbora

Lider PES-a odgovorio je i na pitanje ko su im prihvatljivi partneri nakon izbora, a sa kim neće praviti političke saveze.

“Program Evropa sad i fokus na ekonomske teme su lakmus papir kada je u pitanju priča o koaliciji sa bilo kojim političkim subjektom. Kao što smo više puta navodili, partije koje nisu podržale ES1 i koje su odgovorne za stagnaciju ekonomije u prethodnih 30 godine, nisu poželjni partneri u Vladi. Evropi sad nije cilj Vlada po cijenu svega. Moraju se poštovati principi, a pojedine partije koje ovih dana fabrikuju razne afere, ne znam čemu se nadaju nakon izbora”, kazao je Spajić u intervjuu portalu CdM.

O odnosu sa Jakovom Milatovićem: Raskola nema

Nezaobilazna tema bila je i odnos Spajića sa Jakovom Milatovićem, navodnom raskolu u PES-u, o čemu su mediji pisali u više navrata.

Spajić poručuje da nema govora o raskolu.

“Dovoljno je da obratite pažnju sa koje adrese se takve priče plasiraju. Politička konkurencija i određeni mediji imaju cilj da dramatizacijom razlika koje postoje u svim demokratskim organizacijama kreiraju sliku da se radi o navodnom raskolu. Nije u pitanju nikakav raskol, već je prirodno da nekad imamo različito mišljenje, koje apsolutno ne ugrožava naš zajednički cilj da Crna Gora bude bolje mjesto za život”, jasan je lider PES-a.

Podsjetio je da su prije nepunih godinu dana zajedno prezentovali programske ciljeve PES-a koji se odnose na povećanje prosječnih i minimalnih zarada, te stvaranju uslova za punu zaposlenost.

“Ta ideja, uz veliki broj kvalitetnih ljudi koji su zajednički u nama prepoznali novu vrijednost, doprinijela je da napravimo izvanredne rezultate na lokalnim i predsjedničkim izborima. Radujem se budućoj uspješnoj saradnji sa novoizabranim predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i ubijeđen sam da ćemo zajedno ostvariti velike rezultate za naše građane i Crnu Goru”, poruka je lidera PES-a, prenosi CdM.

Uvjeren da će PES uvesti Crnu Goru u EU

Na kraju, Spajić poručuje da program ES približava građane evropskom standardu, radi na ekonomskoj konvergenciji Crne Gore i EU, pravi Crnu Goru privlačnijom investicionom destinacijom i time, privlači ekonomske kompanije i dublje povezuje ekonomski Crnu Goru i EU.

“Teško je govoriti o datumu, jer ne zavisi sve od nas, ali smo ubijeđeni da će Evropa sad uvesti Crnu Goru u EU”, zaključio je Spajić u razgovoru za CdM.