Pacijentkinja A.Z. detaljno je ispričala šta se zapravo dogodilo. Kaže da je 25.maja u osam sati ujutru prokrvarila i osjetila bolove. Otišla je u KC gdje su joj uradili CTG i pregled, nakon čega su joj kazali da dođe u 19 časova zbog ponovnog pregleda. Kaže da je došla u 19 časova kada joj je ponovo urađen pregled, nakon čega su joj kazali da mogu da je prime u porodilište.

A.Z. priča da je tražila epidural, pa objašnjava šta se nakon toga dogodilo.

“Odmah sam rekla da sam bila kod anesteziologa i potpisala saglasnost za epidural. Pitala sam ko treba da ga pozove. Rekli su mi da ne znaju i da to nije njihov posao i da to pitam kada odem na odeljenje. Kada su me smjestili, opet sam pitala babicu i ona je rekla da to nije njen posao. Pitala sam je čiji je to posao, na šta mi je odgovorila da to radi doktor. Isto sam ponovila doktorici i ona je rekla da ona zove kad procijeni da treba”, priča sagovornica CdM-a.

A.Z. tvrdi da su nakon toga počeli užasni bolovi, a da nigdje nije bilo anesteziologa.

“Ja bol nikako ne trpim. Iz tog razloga sam htjela da platim samo da se ne mučim”, nastavlja ona.

Dalje priča da je, u tom renutku, već nervozna od bolova i njihove neodgovornosti, pitala doktoricu što nijesu zvali anesteziologa kada je ona došla da čovjek zna da ima porođaj?

“Rekla sam vam da ga odmah pozovete. Doktorica mi ponavlja – ja zovem kad procijenim da treba. I kaže mi da ne vičem. Na to joj ja govorim da hoću da vičem i da ću sve da ih tužim za ovo maltretiranje. Na saglasnosti koju sam dala piše da je ANESTEZIOLOG DOSTUPAN 24h dnevno. Gdje je? Sada ga nema, a niste htjeli na vrijeme da ga zovete. Ona mi je zaprijetila da će zvati direktora. Potom se pojavio čovjek u uniformi i drsko mi se obratio riječima: Šta je problem? Odgovaram da je problem: to što ne radite posao kako treba. Pitam – možete li zvati anesteziologa. Kažu mi da su zvali ali da de ne javlja”, priča A.Z.

Dalje navodi da je zamolila da pozovu nekog jer ona više ne može da podnese bol. Međutim, stalno joj govore da to nije njihov posao, a na njeno pitanje da joj daju broj i da će ga ona pozvati, “navodni direktor” kaže da on nema broj.

“Oni tako odlaze, niko se ne pojavljuje, a ja plačem, zovem, molim da zovu nekog. Nakon četiri sata muke, anesteziolog se pojavio, epidural kao da mi nije dao jer mi je utrnula samo desna noga”, navodi ona.

A.Z. nastavlja i kaže da je i dalje osjećala užasne bolove, da je kukala i dozivala, ali da su je ignorisali, urpkos tome što je stalno ponavljala da joj anestezija ne djeluje.

“Kada je krenuo porođaj babice nema …vičem – mislim da beba izlazi, ima li koga…ona stoji na vratima i viče guraj. Ja nemam snage. Ponestaje mi dah, hoću da se ugušim. Kažem im – gušim se, a ona mi kaže – diši malo….Tu je onda bila ona i još jedna babica dok sam se porodila. Doktorica se udostojila da dođe kad je sve završeno. Morala je da me šije pri čemu uopšte nije bila nježna. Na otpustu, nedicinska sestra kaže da treba platiti prvi radni dan epidurala. Pitam šta ja da platim? Prirodni porođaj? Pošto sam čekala u mukama gotovo četiri sata, dobila anesteziju koja uz to nije reagovala. Ne bi me začudilo da joj je rok istekao. Ja sada treba nekom da platim isusove muke?”, pita ona.

Požalila se i na hranu koju daju u KC.

“Doručak parče šunke, parče sira, tri parčeta hljeba i čaj? Žene koje se satima porađaju dobiju TO!! Vjerovatno ću pokrenuti postupak protiv Kliničkog centra zbog neprofesionalnosti i propusta osoblja”, zaključila je A.Z.