Od strane ,,Evrope sad“, uprkos sugestivnom nazivu stranke, zapravo nikada nije bilo proaktivnog evropskog djelovanja. Uvijek je to samo i isključivo reaktivno djelovanje – kad im se nešto kaže ili zatraži, oni to urade, tipično za populističke pokrete koji su prvenstveno okrenuti jačanju sopstvenog rejtinga. Samim tim, za očekivati je da će tako biti i za pregovore sa EU. Ne zaboravite, ,,Evropa sad“ je projekat koji je iznjedrila 42. Vlada koja je zaslužna za suštinsko usporavanje pregovora, koja je ignorisala sijaset uputa koji su dolazili iz Venecijanske komisije i Brisela, a da su istovremeno vrlo revnosno govorili kako su oni odlučno i istrajno na evropskom putu – kaže u intervjuu za Pobjedu profesor upravljanja konfliktima i globalne politike sa američkog univerziteta ,,Džon Hopkins“ u Vašingtonu Siniša Vuković.

Objašnjava da se u Crnoj Gori ne pita samo Zapad, već jednako tako i Istok. 

POBJEDA: Šta Zapad očekuje od nove crnogorske vlade i da li smatrate da će se vršiti pritisak na čelnika ,,Evrope sad“ da Vlada bude što inkluzivnija kako bi bila što stabilnija, pa da i u nekom aranžmanu bude uključen i DPS?

VUKOVIĆ: Odgovor je prilično komplikovan. Stava sam da ne postoji samo jedna adresa na Zapadu koja projektuje svoje politike u regionu. Istovremeno, ne pita se samo Zapad, već jednako tako i Istok. Na Zapadu postoje različite dijagnoze i pretpostavke šta bi u ovom momentu bilo svrsishodno da se uradi u Crnoj Gori. Nema svako na Zapadu isti pristup ka Crnoj Gori i ta vrsta diverzifikacije često ide na ruku onima koji pokušavaju da obesmisle procese na Zapadnom Balkanu. Dakle, nije Crna Gora jedina u regionu o kojoj treba misliti. Nerijetko se, nažalost, strategije i prioriteti koji su prvenstveno povezani sa drugim dešavanjima u regionu jednostavno samo prelivaju na Crnu Goru. Istovremeno često se mogu čuti i međusobno isključivi stavovi po pitanju određenih prioriteta i procedura, i onda lako dolazimo u situaciju da mi tražimo koji od svih tih zapadnih adresa od kojih stižu ti signali i vizije nam najviše odgovara da je mi smatramo zapadnim stavom, koji je jedinstven i meritoran. Ako postavite tezu što bi za SAD bilo prihvatljivo, to je bilo koji dogovor koji isključuje otvorene proruske elemente u Crnoj Gori. Oni su jako fleksibilni za sve ostalo, jer je za njih nestabilnost u Crnoj Gori manje problematična nego za EU. Geografija čini svoje i samim tim SAD su spremne da istrpe tu određene nazovi eksperimente, dok god bi se to odigravalo u nekoj vrsti prihvatljivih okvira onih aktera koji su makar deklarativno na zapadnom putu.

POBJEDA: To se, znači, odnosi samo na nekadašnji DF, a sada koaliciju ,,Za budućnost Crne Gore“ – DPN i Novu?

VUKOVIĆ: Da, na njih, ali i na sve one koji bi oponašali DF. Recimo, koalicija bivšeg ministra pravde Leposavića ,,Pravda za sve“ ili ,,Narodna koalicija“ okupljena oko bivšeg šefa ANB-a Vukšića nijesu prešle cenzus, ali da kojim slučajem jesu u parlamentu, pretpostavljam da bi oni Vašingtonu bili neprihvatljivi s obzirom na njihove čvrste krajnje desne i antizapadne stavove. To bi bile crvene linije kada je SAD u pitanju. Za Evropsku uniju je od većeg značaja da se formira stabilnija vlada od prethodne. Ali ta vrsta stabilnosti ima svoje varijacije. Stabilna je i ona koja ima 41, i ona koja ima 54 poslanika, jer u svakom slučaju imaju fomalno neophodnu većinu. Osnovna poruka o stabilnosti koju upućuju iz EU da ne žele nikakve manjinske eksperimente i nikakve tehnokratsko-ekspertske pokušaje. Jer eksperiment iz 2020. nije uspio i on se doživljava kao primjer koji je doveo do nestabilnosti. Ostaje da se vidi kako će se ti pregovori odvijati jer svako od njih ima svoju interpretaciju šta oni podrazumijevaju pod neophodnom mjerom stabilnosti. Očekuje se politički dogovor koji će dovesti do stabilne vlade. Za Evropsku uniju je najvažnije da se Crna Gora prihvati onih obaveza koje je preuzela u procesu pridruživanja.

POBJEDA: Kako će ići pregovori oko sastavljanja vlade i da li ta vlada može ispuniti obaveze na putu ka EU?

VUKOVIĆ: Sve zavisi sa kim će Spajić koalirati. Mi smo pričali u martu prošle godine, kada je bila aktuelna tema rušenja vlade Zdravka Krivokapića i formiranja vlade Dritana Abazovića, i ja sam tada otvoreno rekao da način na koji se vode pregovori upućuje na to da taj aranžman nema perspektivu. Ako ulazite u pregovore sa pretpostavkom da vam je onaj sa kojim pregovarate zapravo neprijatelj kojeg želite poraziti i poniziti, onda su to neodržive osnove za bilo kakvu saradnju. Netrpeljivost i nepovjerenje će urušavati suštinu bilo kakvog zajedničkog djelovanja. Znači, Dritan Abazović je rušio vladu Zdravka Krivokapića sa DPS-om istovremeno govoreći da je njemu glavni politički cilj da pošalje DPS u istoriju. Dakle, pod takvim pretpostavkama ne možete stvarati nešto stabilno. Mislim da se i u ovom trenutku ponavljaju takve teze, ali ne u istoj mjeri. Isto tako, kod određenih aktera u ,,Evropi sad“ postoji ideološka privrženost cilju da je njima jedini prioritet borba protiv DPS-a. To su neki ljudi unutar PES-a koji su došli iz struktura desnog spektra politike. Govorim o onim pojedincima kojima je u ranijim fazama političkog djelovanja DF bio veoma prihvatljiv, koji su bili skloni i podršci Rusiji i kritici NATO-a. ,,Evropa sad“ je sačinjena, prije svega, od tih struktura koje u svom vrijednosnom sistemu objedinjavaju desni konzervativizam, fiskalni populizam i ekonomski avanturizam.

Vi imate partiju koja ne vidi ništa problematično u politici DF-a, iako im iz EU i SAD konstantno pričaju da su takvi činioci neprihvatljivi za njih na Zapadu, jer su iznijeli niz inkriminišućih teza o tom pokretu, a vi i dalje insistirate na saradnji na lokalu i prihvatate se njihove ideološke matrice – desekularizicija društva, relativizacija ruskog uticaja (odnosno ismijavanje ideje o postojanju malignog ruskog uticaja u Crnoj Gori), insistiranje na ,,Otvorenom Balkanu“, forsiranje ideje da je za Crnu Goru Srbija od većeg značaja od svih drugih država u regionu… Znači, suštinski ne postoje vrijednosne razlike između vas i DF-a.

POBJEDA: Da li je to jedina politika u ,,Evropi sad“, ima li i drugih struja? 

VUKOVIĆ: ,,Evropa sad“ se očigledno našla u jednom nezahvalnom momentu gdje za njih postoje očekivanja sa druge strane i to je ona moja druga podteza da nije samo Zapad taj koji se pita. Milatović će pokušati da izbalansira makar kratkoročno tu situaciju, znači retorički će pristupiti problemima onako kako Zapad to od njega očekuje - kritikovaće rusku agresiju, prihvatiti će formalno nezavisnost Kosova, govoriće o teritorijalnom integritetu BiH… On će reći sve što se od njega očekuje na nivou forme i to će biti besprekorno. Na nivou suštine, on će raditi i ono što se očekuje od njega sa Istoka. Mislim da kod njega neće biti samo pritisak sa Zapada, već će morati da nađe način da implementira i ono što su zapravo zahtjevi sa Istoka.

POBJEDA: Da li te iste pritiske sa dva pola trpi i Milojko Spajić?

VUKOVIĆ: Stvorila se neka vrsta pretpostavke da je Spajić neprihvatljiv za Vučića. Sve da to i prihvatimo kao tezu, moram da podsjetim – ni Zdravko Krivokapić nije bio prihvatljiv za Vučića, pa je i dalje promovisao agendu koja se u Beogradu očekuje. Opet, kad kažem u Beogradu, to nije samo Vučić, tamo postoji čitav ekosistem, sačinjen od različitih struktura, prvenstveno crkveno-političko-intelektualno-medijske strukture i svi oni koji imaju neku vrstu prisutnosti u Crnoj Gori i oblikuju crnogorsku stvarnost. Isto kao što Vučiću nije bio prihvatljiv Zdravko Krivokapić, ipak ga je tolerisao – isti pristup ne bi bio neočekivan i sa Spajićem, jer je Milojko Spajić izašao iz istog miljea kao i Zdravko Krivokapić. S tim što je Spajić manje dogmatičan, više je pragmatičan i harizmatičan i u stanju je da oko sebe okupi ljude sa kojima se u tom trenutku i ne slaže ideološki, ali da ih privoli uz neoliberalnu populističku retoriku.

POBJEDA: Iz ovog se da zaključiti da će i Crna Gora tako biti vođena – formalno prema Zapadu, suštinski ka Istoku?

VUKOVIĆ: Ne zaboravite da Crna Gora ima jedinstvenu priliku da uđe u EU kao prva sljedeća članica, ne zahvaljujući svojim kvalitetima, već prevashodno zbog situacije u regionu. I dalje ima tu poziciju. To se uvijek signalizira iz Evropske unije i sada se postavlja pitanje hoće li se to postaviti kao prioritet naredne vlade koju bi predvodio Spajić. Vi imate najavu sprovođenja programa ,,Evropa sad 2“, koji u velikoj mjeri dovodi u pitanje održivost cjelokupnog crnogorskog ekonomskog sistema. Sigurno je da će u jednom momentu Crna Gora biti pod lupom MMF-a i takva vrsta ekonomskog avanturizma može skupo da košta državu, jer time pokazujete da nijeste spremni da se prihvatite zajedničkog tržišta u EU. Postoji još jedna stvar koja je indikativna. Milojko Spajić je još kao ministar u 42. Vladi, u jeku ruske agresije na Ukrajinu, izjavio - mi ćemo uvesti sankcije Rusiji da bi ispoštovali EU, ali, znajte, sankcije nijesu rješenje jer će nas pogoditi.

Znači, ovdje govorimo o čovjeku koji ne dijeli evropske vrijednosti i ne razumije suštinu tih sankcija, već on gleda sa transakcionog nivoa tražeći izgovor, navodno zbog mogućih posljedica, a vrlo vjerovatno i zbog neostvarivanja onoga što su njegove ekonomske politike obećavale do tada. Znači, čovjek u jeku ruske agresije te sankcije svodi na transakcioni nivo i govori o ekonomskoj održivosti tih sankcija. Stiče se prost utisak da će on formalno reći sve što se od njega očekuje da zvuči prozapadno, ali na nivou suštine koja se ogoli kada je neophodno zauzeti vrijednosni stav pokazuje da on to radi nevoljno, ne vjeruje u to što priča, da ne govorimo o tome da su u praksi te sankcije često kršene. Niko iz „Evrope sad“ nije reagovao na otvaranje fabrike Beluga u jeku sankcija Rusiji, da kažu to nije u redu i da se time ismijavaju ukrajinske žrtve i obesmišljava sistem sankcija koje je uveo Zapad, a samim tim i Crna Gora. Sa njihove strane, uprkos sugestivnom nazivu stranke, zapravo nikada nije bilo proaktivnog evropskog djelovanja. Uvijek je to samo i isključivo reaktivno djelovanje - kad im se nešto kaže ili zatraži oni to urade, tipično za populističke pokrete koji su prvenstveno okrenuti jačanju sopstvenog rejtinga. Samim tim, za očekivati je da će tako biti i za pregovore sa EU. Ne zaboravite, ,,Evropa sad“ je projekat koji je iznjedrila 42. Vlada koja je zaslužna za suštinsko usporavanje pregovora, koja je ignorisala sijaset uputa koji su dolazili iz Venecijanske komisije i Brisela, a da su istovremeno vrlo revnosno govorili kako su oni odlučno i istrajno na evropskom putu. Slično će biti i sa stavom prema ,,Otvorenom Balkanu“; ,,Evropa sad“ će reći to je dobar okvir, nadamo se da se Evropa neće ljutiti, ali ako nas Brisel otvoreno ne kritikuje mi ćemo nastaviti sa primjenom politika koje se kreiraju ne u Briselu već u Beogradu i Tirani. Na tom fonu je nedavna izjava Spajića da očekuje ,,jedinstven“ stav Evropske unije o OB, što je posebna vrsta populističkog cinizma.

OB loš duplikat veoma malog dijela Berlinskog procesa

POBJEDA: Da li je administracija SAD sada stava da ,,Otvoreni Balkan“ bude dio Berlinskog procesa?

VUKOVIĆ: Ja sam prošlog ljeta govorio da Amerika traži izlaz kada je OB u pitanju i da je već tada pokušala da ga veže za Berlinski proces. Nažalost, te dvije inicijative se ne mogu povezati, jer je OB loš duplikat veoma malog dijela Berlinskog procesa, iz kojeg je uzeto samo ono što ekonomski odgovara Beogradu i Tirani. Prije svega, ova inicijativa zanemaruje sve političko-pravne elemente iz Berlinskog procesa. Imate sistem koji nema mehanizme kontrole, mehanizme uspostavljanja i primjene standarda, mehanizme rješavanja sporova, mehanizme procjene uticaja na harmonizaciju sa evropskim akijem. Samim tim, u okviru ,,Otvorenog Balkana“ sve je na nivou bazičnog voluntarizma - strane se deklarativno obavezuju da će ratifikovati i primijeniti govoreno, a u praksi zapravo sprovesti samo ono i onoliko koliko njima pojedinačno odgovara u datom trenutku. Kao rezultat, dan-danas najveće gužve na granicama su između Srbije i Sjeverne Makedonije, dvije članice ,,Otvorenog Balkana“.