Кontakt sa podmornicom Titan izgubljen je sat i 45 minuta nakon što je zaronila u nedelju popodne, saopštila je obalska straža SAD.

Kako se navodi na sajtu firme OceanGate, riječ je o podmornici dugoj 6,7 metara i teškoj preko 10 tona, koja može da roni do dubine od 4.000 metara. Na njoj se nalaze kamere, svijetla i skeneri za istraživanje okoline.

Podmornica sadrži i boce sa kiseonikom kojim se obezbjeđuje 96-časovno snabdijevanje. Međutim, broj sati zavisi od brzine disanja onih u njoj, piše Gardijan.

Šta je možda pošlo po zlu?

Prerano je reći šta se dogodilo, ali stručnjaci su ponudili nekoliko najvjerovatnijih scenarija, od zapletanja u olupine Titanika, do nestanka struje ili problema sa komunikacionim sistemom podmornice.

Olupina Titanika, koja leži oko 3.800 metara na dnu okeana, okružena je krhotinama katastrofe koja se odigrala prije više od jednog vijeka.

“Djelovi potonulog broda su svuda. Opasno je“, rekao je za Gardijan Frenk Oven, penzionisani zvaničnik Кraljevske australijske mornarice.

Кontakt je izgubljen sat i 45 minuta nakon što je podmornica Titan zaronila, što sugeriše da je posada možda bila blizu ili već na dnu, kaže Oven i dodaje da što podmornica dublje zaranja, tako je sporija.

U slučaju da se zapetljala u krhotine olupine, ili nestanka struje, ili komunikacija, Titan bi trebalo da bude opremljen tegovima koji se oslobađaju u hitnim slučajevima, stvarajući dovoljan potisak da je iznesu na površinu. Titan ima i opremu kojom može da signalizira timovima za spasavanje gdje se nalazi, ali da bi se ona koristila, podmornica mora da izroni na površinu.

Četvrti scenario je da je došlo do curenja u trupu, u kom slučaju prognoza nije dobra, rekao je Alister Greg, profesor pomorskog inženjerstva na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

“Ako se spustila na morsko dno i ne može da se vrati sopstvenim snagama, opcije su veoma ograničene“, rekao je Greg.

On je dodao da, sve iako je podmornica još uvjek možda neoštećena, ukoliko je na dnu, postoji malo plovila koja mogu da zarone tako duboko, a svakako ne ronioci.

Foto: Google maps

Кris Pari, penzionisani kontraadmiral britanske kraljevske mornarice, rekao je za Skaj njuz da je spasavanje na morskom dnu “veoma teška operacija“.

“Stvarna priroda okeanskog dna je veoma valovita. Sam Titanik leži u rovu. Unaokolo ima mnogo ostataka potonulog broda. Dakle, pokušaj da sonarom ili drugom podmornicom pretražite oblast je zaista težak poduhvat“, kazao je on.

Šta može da se uradi?

Američki i kanadski avioni i veliki prodovi pretražuju područje, kao i velike brodove, ali potraga “kompikovana“, jer posade ne znaju da li je Titan izronio, što znači da moraju da pretražuju i površinu i dubine okeana, rekao je kontraadmiral Džon Moger, prvi okružni komandant američke obalske straže, koji nadgleda operaciju potrage i spasavanja.

Džon Moger, Foto: Tanjug/AP Photo/Steven Senne

Dejvid Кonkenon iz kompanije OceanGate rekao je da oni rade na tome da što prije na lice mjesta dovedu podvodni uređaj na daljinsko upravljanje koje može da dostigne dubinu od 6.000 metara.

Međutim, zbog djelova olupine Titanika na dnu okeana moglo bi potrajati da se razazna šta je krhotina, a šta podmornica Titan. Timovi za pretragu barem znaju odakle da počnu, jer podmornica je praćena sve do trenutka kada je izgubljen kontakt.

Generalni direktor kompanije Mark Batler rekao je za AP:

“Još ima dosta vremena da se sprovede spasilačka misija, u podmornici je oprema za preživljavanje za ovakve slučajeve. Svi se nadamo i molimo da će se vratiti živi i zdravi“, rekao je Batler.