“U  poređenju sa planom, prihodi u prvih pola godine, premašili očekivanja za 230,3 miliona eura ili 22,9 odsto. Samo u junu država je prihodovala 252 miliona, što je u odnosu na isti mjesec prethodne godine više za 86 milionba ili 51 odsto, odnosno 84 miliona ili 50 odsto iznad plana”, navode iz resora Aleksandra Damjanovića.

Kako su dodali, najznačajniji rast u odnosu na plan, bilježi prihod od PDV-a i to za 9 odsto, akciza za 16 odsto, porez na dobit pravnih lica za 30 odsto, doprinosi za 22 odsto, porez na međunarodnu trgovinu i transakcije za 41 odsto i naknade za 31 odsto.

“Značajno povećanje bilježi se i u kategoriji “ostali prihodi”, gdje je iznos za šest mjeseci 112 miliona eura, što je čak 99 miliona više nego prethodne godine ili 64 miliona eura u odnosu na plan, što je, između ostalog, rezultat prekida hedžing aranžmana iz 2021. godine”, navodi se u saopštenju.

Ukupna potrošnja u junu realizovana je na nivou plana.

“U strukturi ukupne potrošnje, tekuća potrošnja je iznad plana za okvirno 5 odsto, od čega dominantno u dijelu transfera za socijalnu zaštitu za okvirno 3 miliona eura, usljed vanrednog usklađivanja penzija. Primjetno je i intenziviranje plaćanja kada je riječ o kapitalnom budžetu,  te je u junu realizacija istog na nivou od 63 odsto plana, što je bilo i za očekivati, a predviđanja su da će u narednim mjesecima izvršenje kapitalnog budžeta imati progresivan tok”, ističe se u saopštenju.

Posmatrajući preliminarne podatke o prihodima i rashodima, u prvih pola godine, suficit budžeta je, navode u Ministarstvu, na nivou od 174 miliona eura, odnosno 2,8 odsto BDP-a, dok je samo u junu ostvaren suficit od 60 miliona eura.

“Napominjemo, da i u slučaju da je izvršenje kapitalnog budžeta bilo na planiranom nivou suficit bi takođe bio ostvaren, budući da je odstupanje od plana kod izvršenja kapitalnog budžeta 5,85 miliona eura u junu, odnosno 57,95 miliona eura za prvih pola godine”, ističe se u saopštenju.

Prema njihovim tvrdnjama, navedene cifre egzaktno svjedoče o opravdanosti mjera i politika koje sprovodi Ministarstvo finansija, uz podršku Vlade, a koje su realizovane, dominantno u oblastima koje su godinama zanemarivane, kao što su akcizna politika, širenje poreskog obuhvata i smanjivanje sive ekonomije.

“Dakle, Ministarstvo finansija potvrdilo je da je, odgovornim  i opreznim planiranjem fiskalne politike, i u veoma nestabilnom ambijentu, moguće, ne samo uspostaviti stabilnost javnih finansija, već i značajno povećati prihode države, zarade za veliki dio radno aktivnog stanovništva i to bez povećanja osnovnih poreskih stopa i uz minimalno zaduženje, u odnosu na budžesko ograničenje”, zaključuje se u saopštenju.