Njen život bi mogao da se promijeni uz pomoć ideje koju predlaže španska ministarka rada i socijalnog staranja Jolanda Dijaz. Naime, ona i njena levičarska platforma Sumar svim mladim ljudima između 18 i 23 godine starosti žele da stave na raspolaganja 20.000 evra. Neka vrsta osnopvnog nasledstva bi trebalo da smanjiti postojeće socijalne razlike u Španiji. Mladi ljudi bi tako od države dobili poklon koji bi im omogućio stvaranje osnove za početak samostalnog života, odnosno za obrazovanje, studije, ili otvaranje sopstvene firme.
Tu svotu bi trebalo da dobiju svi mladi, nezavisno od njihove ekonomske situacije. U Španiji svake godine oko pola miliona ljudi postane punoljetno,što znači da bi za finansiranje te ideje trebalo oko deset milijardi evra – što je oko 0,8% bruto domaćeg proizvoda. „Osnovni kapital" bi se finansirao preko takozvanog poreza za bogataše.
Ta ideja nije nova. Njemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) je, na primjer, krajem 2021. u jednoj studiji predstavio sličan plan. Razni političari su ga u međuvremenu tematizovali. Ali sad je ta ideja prvi put deo predizborne kampanje u Španiji. Ministarka rada Dijaz želi da pobjedi na prevremenim izborima krajem jula. Studentkinja medicine Maria Kanjas kaže da bi sve bilo lakše da je u mladim godinama dobila od države 20 hiljada evra.
Nasljedstvo odlučuje o budućnosti
Ministarkin koncept je kontroverzna ideja. Kako da svi dobiju iste šanse u životu? Kako neko društvo može da na pošten način podeli kapital među svojim članovima? I kako se pravedno mogu tretirati sve generacije? Kako imovina uopšte može da se stekne i očuva?
Činjenica je da životni put mladih u Španiji određuje - porodična imovina. „Nejednakost po imovini je mnogo veća nego nejednakost po primanjima", kaže za DW Hose Ignasio Konde-Ruiz, zamjenik direktora izdavačke kuće za primenjene ekonomske studije (FEDEA). On taj razvoj smatra zabrinjavajućim.
Sudeći po podacima Centra za ekonomsku politiku (EsadeEcPol), porodični dohodak je zaslužan za to da deca najbogatijih 10% stanovništva u odraslom dobu raspolažu prosječnim godišnjim primanjima od oko 30.000 evra po osobi, odnosno da najbogatijih 1% stanovništva ima godišnji prihod od skoro 40.000 eura. U poređenju s tim, potomci onih stanovnika koji spadaju u najsiromašnijih 10% kada odrastu raspolažu prosječnim godišnjim primanjima od oko 17.000 evra. Samo ponekom uspije ono što se naziva „društveni uspon".
"Imamo veliku nejednakost u pitanju imovine, a ona se prenosi s generacije na generaciju", kaže za DW Horhe Galindo, direktor EsadeEcPol za DW. Državni novčani poklon „bi mogao da bude način da se prekine to prenošenje nejednakosti". Tako bi, dodaje on, mladi ljudi u Španiji dobili više slobode da odlučuju o svom životu.
No, čak i među zagovornicima te ideje ona je sporna, bar što se tiče nekih detalja. Treba li novac zaista staviti na raspolaganje svim mladim ljudima, bez obzira da li im je porodica imućna ili ne? "Univerzalnu meru bi bilo lakše sprovesti jer bi se ona finansirala preko novog poreza za bogate", argumentuje Konde-Ruiz. "Mladi ljudi koji potiču iz privilegovanog okruženja bi dobili taj temeljni kapital, ali bi morali i da plate znatan iznos poreza."
Stručnjaci kao što je Galindo su drugačijeg mišljenja. Ovaj politolog smatra da bi ta mjera bila znatnoefikasnija kada bi isplata novca zavisila od prihoda ili imovine nekog domaćinstva.
Socijalna nejednakost
Španija je, kada se radi o ideji zajamčenog novčanog poklona za mlade, pionir u Evropi. Hoće li ideja zajamčenog „startnog kapitala" za mlade da zaživi? To je za sada neizvjesno. "Država bi tako pomogla mladim ljudima, zato što shvata da će privredu u zemlji kasnije morati da vode oni ljudi koji su danas mladi", kaže Maria Kanjas. Za nju bi to bila važna investicija u budućnost mladih Španaca, prenosi RTCG.
Komentari