Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp) izneo je svoj zaključak da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog razmaka između uzimanja hrane i odlaska na spavanje. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi program kontrole težine. Pacijenti sa viškom kilograma upućeni su da izmene svoje rasporede u ishrani sa obilnih obroka i užina noću na obilan jutarnji obrok, umereni ručak i laganu večeru. Sa obrocima bi trebalo da završe, u idealnom slučaju, do podneva (ali nikako posle 15:00 časova), a do odlaska na spavanje, nakon poslednjeg uzimanja hrane, trebalo je da sačekaju još osam do devet časova. Značajna činjenica je da od njih nije zahtevano da menjaju vrstu hrane niti količinu kalorija koje unose.

Tabela: Smanjite težinu menjanjem vremena obroka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su težinu

·  Oni koji su jeli samo doručak, gubili su u proseku oko 4,5 kg mesečno.

·  Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg mesečno.

·  Kod onih koji su smanjili težinu za 9 do 13,5 kg došlo je do porasta nivoa hemoglobina.

·  Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili 13,5 kg ili više, normalizovao se.

·  Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim održavanjem funkcije tiroide.

Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta u Tulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma. Rezultati njihovog istraživanja su prikazani u tabeli.

Ovi dokazi i brojna druga istraživanja govore nam da bi redovan doručak trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje težine. Zapazimo i neka dodatna poboljšanja koja su nastala kao rezultat uvođenja doručka kao redovnog i obaveznog obroka: poboljšan nivo hemoglobina u krvi, umanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde.

Vrsta hrane koja obično sačinjava doručak takođe može da doprinese značaju koji ovaj jutarnji obrok ima u kontroli težine. U američkoj kulturi večernji obrok je, tradicionalno, veoma bogat mastima iz životinjskih proizvoda, dok doručak obično sadrži voće i žitarice, a time i složene ugljene hidrate. Ove činjenice dobijaju na značaju kada shvatimo da je dobitak na težini često povezan sa uzimanjem previše kalorija iz masti, a ne toliko iz složenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životinje na ishrani bogatoj mastima bile su teže od onih koje su bile na režimu sa malo masti – čak i kada su obe grupe unosile isti broj kalorija svakog dana.

Izvor: Život i zdravlje