Crnogorska ekonomija po rastu prva je među zemljama Zapadnog Balkana. Snažno je startovala u 2023. godini, i do sada, pojašnjavaju iz Svjetske banke, uprkos svim nedaćama pružala je otpor. Njen rast se za ovu godinu procjenjuje na 4,8 odsto, vođen privatnom potrošnjom i izvozom usluga.

Denis Mesihović iz Svjetske banke kaže da rast u Crnoj Gori i Albaniji u 2023. godini je snažniji od projektovanog rasta čemu je doprinijela i turistička sezona.

Investicije stagniraju, a stopa nezaposlenosti je 14 odsto. Visoka inflacija iz 2022. je ublažila, ali iz Svjetske banke pojašnjavaju da je baza ostala visoka. Razlog je rasta plata u javnom sektoru.

„Međutim, visoka inflacija i dalje erodira realne prihode“, kaže profesor Milan Lakićević.

Crna Gora, ima pozitivne izglede za rast, ali se naredne godine očekuje da će doći do usporavanje ekonomije, sa rastom od oko tri odsto. Fiskalni učinak je, kaže Lakićević, bio mnogo bolji od planiranog, a javni dug je opao na najniži nivo od 2014. godine. Procjena je da je u junu iznosio oko 61 odsto BDP-a.

„Zbog velikih otplata euroobaveznica koju Crnu Goru čekaju 2025-2027 potrebno je veoma pažljivo fiskalno upravljenje, jer će CG morati da se okrene međunarodnom finansijskom tržištu za finansiranje svojih obaveza“, kaže Lakićević.

A da li je program Evropa sad 2 održiv zanimalo je novinare. Iz Svjetske banke kažu da ne mogu komentarisati, jer nemaju detalje programa. Sigurno je jedno, poručuju, u susret brojim ekonomskim izazovima koje nas čekaju, politike i programi koji se budu sprovodili moraće biti fiskalno odgovorni.

Izvor: RTCG