Od tog broja, otprilike 0,7 procenata obuhvataju preduzeća srednje veličine, bez obzira da li se gleda samo kriterijum po broju zaposlenih ili knjigovodstveni standard koji je rasprostranjen u celoj Evropi i kojeg koristi i Uprava prihoda i carina.
To je i dalje premali udio, budući da se među srednjim preduzećima po pravilu nalaze privredni subjekti najotporniji na krizne elemente – dok se male i mikro firme bore da isplivaju i opstanu u periodu neizvesnih tržišnih okolnosti, a velike su podložne uticaju stranih vlasnika, većih ulagača ili državne politike.
U Srbiji, udio srednjih preduzeća je oko dva procenta, dok je prosjek za Evropsku uniju približno jedan odsto. Srednja preduzeća su bitna jer ona, uprkos maloj brojnosti, zapošljavaju dosta radne snage.
Lista 99 najuspješnijih srednjih preduzeća u Crnoj Gori portala Biznis.rs obuhvata kompanije koje su se izdigle po rezultatima poslovanja u 2022. godini, prema podacima koje je dostavio analitički partner CompanyWall, a na osnovu godišnjih finansijskih izveštaja.
Iz našeg rangiranja automatski su ispale firme koje su u likvidaciji, neaktivne ili u predstečajnom postupku, ili čiji neto dug (razlika između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) prevazilazi petostruku vrijednost EBITDA. Od rangiranih privrednih subjekata za našu jednačinu uspješnosti uzeti su ukupni prihodi, dobit, međugodišnji rast prihoda i dobiti, dodata vrijednost po zaposlenom, a njima su potom dodate različite ponderske vrijednosti, u cilju dobijanja najobjektivnije i tačnije liste najuspješnijih.
Ovih 99 kompanija prošle godine ostvarilo je zbirne prihode od 2.054.085.977 eura, te 209.700.193 eura neto dobiti. Važno je napomenuti da su sva listirana preduzeća realizovala dobit, to jest poslovala u plusu na kraju godine, te da samo devet firmi nije zabilježilo rast prihoda u poređenju sa 2021.
Na prvom mestu na listi izdvojio se Uniprom, koji se bavi proizvodnjom aluminijuma i preuzeo je upravljanje KAP-om. Uniprom je za godinu uvećao svoje prihode za 41 odsto na 174.191.970 eura, a dobit poslije oporezivanja za čak 116 odsto na 18.309.504 eura.
Najveći dobitaš je pak Vezuv koji se bavi organizovanjem igara na sreću – sa približno 20,3 miliona eura neto dobiti.
Izvor: Standard
Komentari