To je “Vijestima” saopštio MEP. Taj resor navodi da će zbog organizacionih i personalnih promjena u resorima, nastalih izborom Vlade, biti potrebno donijeti nove odluke o radnim grupama.

“Biće neophodno birati i nove šefove radnih grupa, tamo gdje su se te promjene odrazile i na te pozicije. S ciljem očuvanja institucionalne memorije, najveći broj dosadašnjih članova biće i u novim pregovaračkim grupama. Osim toga, dodatno ćemo otvoriti vrata za civilni sektor, a pokušaćemo da racionalizujemo broj članova radnih grupa”, piše u odgovoru MEP-a.

Radne grupe, za sva 33 pregovaračka poglavlja, formirala je Vlada. Svaka od njih ima šefa, kojeg imenuje izvršna vlast. Prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti”, u radnim grupama je ukupno između 600 i 650 članova.

Šefovi jednog broja tih tijela bili su državni sekretari iz doskorašnje Vlade, ali je njima mandat prestao dolaskom novih ministara, odnosno promjenom vlasti.

MEP najavljuje da će se, kao koordinator pregovaračkog procesa, potruditi da najvažniji dio posla na kompletiranju pregovaračke strukture bude završen do Nove godine. To, ističe, prvenstveno podrazumijeva izbor glavnog pregovarača i pregovarača za klastere (za šest klastera u okviru kojih su svrstana 33 poglavlja).

“Intenziviraćemo rad i na izmjenama pregovaračkih radnih grupa, i vjerujem da ćemo i taj dio posla uraditi u najkraćem mogućem vremenu, uz uvažavanje dinamike samog procesa, kao i rada i tekućih obaveza resora”, poručuje taj resor.

Crna Gora godinu i po nema glavnog pregovarača za pregovore s EU. Nakon što je u aprilu prošle godine izabrana manjinska Vlada Dritana Abazovića, formiran je MEP, a za ministarku izabrana Jovana Marović. Do tada je postojala funkcija glavnog pregovarača, koju je u pretprošloj Vladi pokrivala Zorka Kordić.

Marović je ostavku na ministarsku poziciju podnijela u novembru prošle godine, a MEP-om je od tada koordinirala doskorašnja ministarka ekologije i urbanizma Ana Novaković Đurović. Ona je to radila sve do izbora nove Vlade krajem oktobra, kad je za ministarku evropskih poslova izabrana Maida Gorčević.
Pregovori Crne Gore i EU zvanično su počeli 29. juna 2012. godine. Do sada su otvorena sva 33 pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorena tek tri.

Crna Gora je 2020. prihvatila da pregovora po novoj metodologiji, kojom je predviđeno da bez ispunjavanja mjerila u poglavljima 23 i 24 (pravosuđe i vladavina prava), ne može biti zatvoreno nijedno drugo.

Novoizabrana ministarka Gorčević, najavila je početkom novembra da će Vlada uraditi sve da ojača pregovaračku strukturu.

“Očekuje nas imenovanje glavnog pregovarača, pregovarača za klastere koji će biti lokomotiva pregovaračkog procesa”, rekla je ona nakon nedavno predstavljanja izvještaja Evropske komisije (EK) za Crnu Goru.

Crna Gora je dobila u novom izvještaju EK loše ocjene u pregovaračkim poglavljima u oblasti vladavine prava, od kojih dominantno zavisi njen dalji put ka EU. Navedeno je da nije bilo napretka u reformama u pravosuđu, a da je korupcija, uključujući i visoku, i dalje zabrinjavajuća i da preovladava u mnogim oblastima, uključujući državne strukture.

Vlada je na sjednici u četvrtak usvojila informaciju - “Presjek izvještaja EK o Crnoj Gori za 2023”, u kojoj je ocijenjeno da taj dokument pruža “objektivan prikaz stanja i ostvarenih rezultata koji će poslužiti kao smjernica za dalje unapređenje stanja i nastavak reformskih aktivnosti”. Najavljeno je da će “s dužnom pažnjom biti sagledani nalazi, kako bi se u predstojećem periodu pripremio sveobuhvatni Akcioni plan za adresiranje svih preporuka”.

“Formiranjem nove Vlade povratili smo institucionalnu stabilnost na nivou izvršne vlasti, međutim ostaje da se dodatno konsoliduje sudska grana vlasti i intenzivira rad Skupštine. Dakle, prioritet svih prioriteta je imenovanje preostalih nosilaca pravosudnih funkcija - kako u kontekstu ispunjenja privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24, tako i u pogledu stvaranja uslova za zatvaranje novih poglavlja. S tim u vezi, očekujemo da će sve tri grane vlasti pokazati potreban nivo odgovornosti i pojačanu fokusiranost na pitanja iz evropske agende”, piše u dokumentu.

Ispunjeno samo 26 odsto ovogodišnjih obaveza
Vlada je prošle sedmice objavila i informacija o realizaciji planiranih obaveza u 2023. iz Programa pristupanja Crne Gore EU, u kojoj se navodi da je do sada ispunjeno tek 26 odsto obaveza.

“Ukupan broj planiranih obaveza u 2023. iznosi 300, od čega je u ovom trenutku realizovano 77, što čini 26 odsto realizacije. Ukupan broj planiranih obaveza u 2023. u zakonodavnom dijelu iznosi 229, od čega je realizovano 39 (17 odsto). Od tog broja, planirana su 102 zakona (realizovano sedam, odnosno sedam odsto) i 127 podzakonskih akata (realizovano 32, odnosno 25 odsto). Od 71 planiranog strategijskog dokumenta, realizovano je 38 (54 odsto)”, piše u Vladinom dokumentu.

Jedino DRI uradio “domaći”
U Vladinoj informaciji piše da je jedina institucija sa stopostotnom realizacijom planiranih obaveza Državna revizorska institucija (DRI), koja je realizovala sva tri zadatka.

U dokumentu je navedeno da deset institucija nije realizovalo nijednu planiranu obavezu - Ministarstvo prosvjete (bile planirane četiri obaveze), Ministarstvo javne uprave (dvije obaveze), Ministarstvo vanjskih poslova (dvije obaveze), Ministarstvo odbrane (jedna obaveza), Uprava prihoda i carina (jedna obaveza), Uprava za inspekcijske poslove (jedna obaveza), Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (jedna obaveza), Agencija za nadzor osiguranja (jedna obaveza), Komisija za tržište kapitala (jedna obaveza) i Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije (jedna obaveza).

Što se tiče ostalih institucija, Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava realizovalo je 60 odsto obaveza, Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja 50 odsto, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma 41 odsto, Ministarstvo kulture i medija 33 odsto, Ministarstvo zdravlja 32 odsto, Ministarstvo finansija 29 odsto, Ministarstvo kapitalnih investicija 27 odsto...

Agencija za civilno vazduhoplovstvo ispunila je 27 odsto obaveza, Ministarstvo sporta i mladih 25 odsto, Centralna banka 25 odsto, Ministarstvo pravde 22 odsto, Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 21 odsto, Ministarstvo unutrašnjih poslova 20 odsto, Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove 14 odsto, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 12 odsto, a Ministarstvo rada i socijalnog staranja devet odsto.