Ministarstvo ekonomskog razvoja najavilo je nedavno da će predložiti zakonsko rješenje prema Vladi Crne Gore u smislu osnivanja Kreditno-garantnog fonda (KGF). Ovaj predlog zakona ranije je pripremilo Ministarstvo ekonomskog razvoja dok je njime rukovodio aktuelni predsjednik države Jakov Milatović.

Mulešković navodi da treba pohvaliti činjenicu da postoje inicijative za kreiranje bilo kakvog fonda koji će da bude usmjeren za razvoj privrede i koji će na direktan način da olakša pristup finansijskim sredstvima onima koji žele da započnu svoj biznis.

„Pristup finansijskim sredstvima predstavlja jednu od pet najvećih biznis barijera u Crnoj Gori već dugi niz godina. U ovom kontekstu bitno je reći da Crna Gora, kao jedno malo tržište, ima velike i neiskorišćeni potencijale, pa i samim time ovakvi modaliteti gdje država može da bude garant i može da obezbijedi lakše uslove pristupa finansije potencijalni privrednicima je izuzetno bitan i može da predstavlja značajnu okosnicu razvoja realnog sektora“, kazao je Mulešković.

Ističe da još ne postoji zakonsko rješenje koje pokazuje na koji način bi funkcionisao kreditno-garantni fond, iako je nedavno najavljen. Još nije poznato, kako kaže, ni na koji način će biti obezbijeđena sredstva.

„Mislim da ni u Predlogu budžeta za narednu godinu nijesu planirana sredstva za ovu namjenu, pa je i dalje nepoznanica kako će i na koji način sve ovo da funkcioniše. Vidjećemo na koji način će se, kako finansijska struktura, tako i samo funkcionisanje kreditno-garantnog fonda implementirati u narednom periodu“, istakao je Mulešković.

Činjenica je, kaže on, da postoji veliki problem sa finansijama kao i da će naredne godine biti veoma izazovne.

„Imamo i kreirani budžet na nekim osnovama potrošnje od ove godine. Prihodi su veoma visoki u tom dijelu i strah me je da može da dođe do blagih korekcija ukoliko ne bude potrošnja na nivou ove i naredne godine, a za šta postoje određene najave. Sa druge strane, rashodi su u prethodne tri godine toliko povećani da i ovi izvorni prihodi ne mogu finansirati sve rashode. Vidimo i da su određeni rashodi zaboravljeni i nijesu projektovani u budžetu, što jasno govori da ćemo imati još veće rashode, a to znači da ćemo imati još veći problem sa samom održivosti javnih finansija“, naveo je Mulešković.

Naš sagovornik poručuje da je veoma bitno da se sredstva iskoriste na pravi način i da kreditno-garantni fond bude institucija ili fond namijenjen za one koji imaju dobru biznis ideju, a nemaju mogućnost za dobijanje finansijskih sredstava, odnosno nemaju kolateral ili nemaju mogućnost da daju garancije za određeni kredit.

„Na taj način mogu da se pomognu ti ljudi, koji mogu da budu velika okosnica razvoja biznisa u narednom periodu“, poručio je Mulešković.

Prema njegovim riječima, postoji veliki broj prioriteta koji bi trebalo da budu uključeni, a kao najvažniji izdvaja potrebu da primat dobiju upravo one kategorije koje imaju najveće probleme sa obezbijeđivanjem finansijskih sredstava. 

„Prioritet treba da dobiju žene, mladi, ljudi sa sjevera, a poseban fokus treba staviti na sektore koji su prepoznati kao okosnica razvoja i budući potencijal za razvoj ekonomije Crne Gore, kao što su poljoprivreda, turizam, energetika i IT. Tek ćemo vidjeti na koji način će se implementirati sve ovo, a sigurno da će biti izazovno opredijeliti toliki novac, jer po samoj strukturi budžeta ne vidimo mogućnost za tako nešto tokom sljedeće godine. Ideja je pozitivna i dobra, kao i svaka ovakva ili slična ideja ukoliko se postavi na pravi način, i ukoliko se postave pravi prioriteti a najbolji projekti dobiju mogućnost za finansiranje“, zaključio je Mulešković.

Izvor:dnevno.me