Prema jednom kriterijumu, kako piše Nova ekonomija, globalna ekonomija je na boljem mjestu nego što je bila prije godinu jer se rizik od globalne recesije povukao, uglavnom zbog snage američke ekonomije.

- U međuvremenu, srednjoročni izgledi su zamračeni za mnoge ekonomije u razvoju zbog usporavanja rasta u većini velikih ekonomija, spore globalne trgovine i najstrožih finansijskih uslova u decenijama. Očekuje se da će rast globalne trgovine u 2024. biti samo polovina prosjeka u deceniji prije pandemije - navela je Svjetska banka.

Troškovi pozajmljivanja za privrede u razvoju, posebno onih sa lošim kreditnim rejtingom, kako se navodi, vjerovatno će ostati visoki sa globalnim kamatnim stopama koje su zadržale na najvišim nivoima u četiri decenije u uslovima prilagođenim inflaciji.

Predviđa se da će globalni rast usporiti treću godinu zaredom, sa 2,6 odsto prošle godine na 2,4 odsto u 2024, skoro tri četvrtine procentnog poena ispod prosjeka iz 2010-ih. Predviđa se da će ekonomije u razvoju rasti samo 3,9 odsto, što je više od jednog procentnog poena ispod prosjeka prethodne decenije.

Kako je navela Svjetska banka, zemlje sa niskim prihodima bi trebalo da rastu 5,5 odsto što je slabije nego što se ranije očekivalo.

- Do kraja 2024. godini oko 40 odsto zemalja sa niskim prihodima i dalje će biti siromašniji nego što su bili uoči pandemije kovida 19. U naprednim ekonomijama, u međuvremenu, rast je trebalo bi da uspori na 1,2 odsto ove godine sa 1,5 odsto u 2023 - navela je Banka.

Glavni ekonomista i viši potpredsjednik Grupacije Svjetske banke Indermit Gil rekao je da će bez velike korekcije kursa dvadesete godine proći kao decenija propuštenih prilika.

Da bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promjenama i postigle druge ključne globalne razvojne ciljeve do 2030. godine, zemlje u razvoju će morati da ostvare ogroman porast investicija koje iznose oko 2,4 biliona (hiljada milijardi) dolara godišnje.

Takođe, očekuje se da će rast investicija po glavi stanovnika u privredama u razvoju između 2023. i 2024. u prosjeku iznositi samo 3,7 odsto, nešto više od polovine stope u prethodne dvije decenije.

Izvještaj nudi prvu globalnu analizu onoga što je potrebno da se generiše održivi investicioni bum, na osnovu iskustva 35 naprednih ekonomija i 69 privreda u razvoju u posljednjih 70 godina.

Utvrđuje se da ekonomije u razvoju često ubiru ekonomski uspjeh kada ubrzaju rast investicija po glavi stanovnika na najmanje četiri odsto i održe ga šest ili više godina: tempo konvergencije sa nivoima prihoda napredne ekonomije se ubrzava, stopa siromaštva brže opada, a rast produktivnosti učetvorostručen.

Druge pogodnosti se takođe materijalizuju tokom ovih procvata: između ostalog, inflacija pada, fiskalna i eksterna pozicija se poboljšavaju, a pristup ljudi internetu se brzo širi.