Kako ističu, s obzirom na to da su različite meteorološke pojave na kojima se daje MA sve učestalije – i meteoalarmi će biti sve češći, javlja portal ADRIA.

Meteoalarm se izdaje u različitim kategorijama – žuta, narandžasta i crvena.

- Crvena kategorija je najviši stepen upozorenja, kada se očekuje izrazita ekstremnost meteo parametara sa izvjesnim mogućim posljedicama, gdje su realno i ljudski životi potencijalno ugroženi. Kod crvene kategorije izdaju se i upozorenja pa ih je tako tokom 2023. godine izdato ukupno 13 -navode u Zavodu.

Pojašnjavaju da postoje određeni pragovi za svaku kategoriju. Kada se očekuje da će vrijednost praga biti dostignuta – uključuje se određena kategorija meteoalarma – žuti, narandžasti ili crveni.

- Svaka kategorija znači da postoji potencijalna opasnost od dejstva meteorološke situacije (žuto = postoji opasnost od meteorološke situacije, treba biti pripravan, narandžasto = visok nivo opasnosti od meteorološke situacije, trebate nešto preduzeti i crveno = ekstemno visok nivo opasnosti od meteorološke situacije – morate preduzeti akciju ili ste već morali da je preduzmete) - dodaju u Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju.

Za određivanje pragova koriste se usko stručne metode.

- Npr. za crvenu kategoriju postavlja se prag na povratni period od 50 godina za vrijednost nekog meteorološkog parametra. Pragove postavljaju eksperti koji su razvili meteoalarm i smatramo da je za široku javnost od značaja da prije svega znaju šta treba preduzeti, odnosno koji su postupci u slučajevima kada se izda određena kategorija MA dodaju u Zavodu.

“Građani ne razumiju dovoljno ozbiljno opasnost, treba da budu oprezni”

Upozoravaju i da šira javnost ne razumije dovoljno šta znači meteoalarm, te je, kako kažu, potrebna neka vrsta dodatne šire edukacije, kroz medije i saopštenja.

- Ovo je vrlo kompleksna materija i ZHMS nije jedina institucija koja djeluje u sistemu kada je MA na snazi. Samim tim Zavod ne može da daje preporuke. Nadležnost ZHMS je da detektuje – prepozna ekstemnost meteorološke situacije i vrstu opasnosti (kiša, vjetar, snijeg…itd), a šta će biti preporuka za građane, za privredne subjekte, za kritičnu infrastrukturu – to je vrlo kompleksna i zahtjevna oblast i tu treba više institucija da učestvuje, na ekspertskom nivou u saradnji sa međunarodnim subjektima radi kompatibilnosti rješenja, tj. izrade preporuka koje će se primjenjivati u praksi - ukazuju u Zavodu.

Za sada se primjenjuju određene opšte preporuke kroz savjete.

- Građani treba da budu oprezni ili veoma oprezni u tim situacijama, jer ono što svakodnevno normalno funkcioniše u takvim situacijama može da bude veoma otežano ili sa prekidima i da se neke aktivnosti odlože - zaključuju u Zavodu.

Izvor: ADRIA