“Postoje dva moguća pravca. Jedan je da premijer želi da podijeli odgovornost sa što više subjekata, a sa druge strane da želi da ima što širu parlamentarnu podršku u susret odlukama koje želi da donese. Ono što on ima kao teret je da su ta velika obećanja oročena na godinu dana od stupanja na vlast, i bilo kakva kombinatorika ili prekompozicija koja ne bi ispunila ta obećanja, bila bi samo odlaganje velikog nezadovoljstva sa kojim bi se suočio od strane ljudi koji su ga masovno podržali”, ističe Perić.

Sve je ovo posljedica nerealnih obećanja, rekao je Perić.

“Takva obećanja dodatno opterećuju političku scenu.Tada se traže opravdanja zašto se odgađa ispunjenje brojnih nerealnih obećanja.Tada se i razmišlja o kombinatorici koji niste možda planirali ili prezentovali tokom izborne kampanje. Dakle, imamo neku vrstu antipolitike u kojoj se sve manje prepoznaje jasan smjer obećanja i izvršenja tih obećanja. Sve se svodi na izborne cikluse u kojima će se dati što više obećanja i zagrabiti što veće parče moći”, zaključuje Perić.