Dejan Milojević je preminuo 17. januara u američkoj državi Juta tokom privatne večere pred utakmicu svojih Voriorsa i Juta Džeza u okviru NBA lige.
Njemu je tokom večere pozlilo, prebačen je u bolnicu, ali lekari nažalost nisu uspeli da ga spasu.
Srbin je bio jedan od najtalentovanijih evropskih košarkaških trenera. Bio je poznat kao jedan od rijetkih stručnjaka iz Evrope koji je radio u NBA klubu, dok je u svijetu bio poznat po radu sa mladim igračima.
Jedno od njegovih najvećih dostignuća u njegovoj karijeri bilo je to što je stvorio dvojicu najboljih igrača Evrope, Nikolu Jokića i Vasilija Micića. Prvi put u istoriji sportisti iz Srbije su zahvaljujući ovom velikanu zauzeli glavna mjesta u NBA.
Jedan od prvih koji se pojavio na komemoraciji bio je Veselin Petrović, bivši košarkaš Partizana, potom su došli Novica Veličković, Aleksandar Džikić i Mića Berić.
Pored njih u Skupštini grada Beograda su takođe bili i Duško Vujošević, Dejan Tomašević, Milenko Tepić, Vlade Đurović, Milenko Topić, Boža Maljković i Svetislav Pešić.
Počast Milojeviću odale su i legende srpske košarke Dejan Bodiroga i Predrag Danilović. Komemoraciji u Skupštini grada prisustvovali su supruga Nataša, sin Nikola i ćerka Maša.
Okupljenima je na početku pušten kratki film o životu i karijeri Dejana Milojevića.
"Prije svega upućujem saučešće porodici Milojević i košarkaškoj porodici Srbije – čiji je Dejan Milojević bio jedan od najuzornijih sinova. Napustio nas je prije svega veliki čovjek, čovek bez ijedne mrlje. Imao sam čast da igramo zajedno. Nosio je u sebi onaj žar, energiju, pozitivnu drskost i sve ono što je krasilo velikane naše košarke. Imao je sve vrline najcjenjenijih igrača oko kojih gradite igru, ti igrači su oduvijek bili pravo blago.
Nikad nije bio trula jabuka u timu. Njemu su svi verovali i igrači i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, mnogo su ga voljeli. Ima li većeg priznanja od toga da vam svi vjeruju čim vas vide.
Taj njegov karakter i želja da se pomogne svakom članu kolektiva, vodili su ga kroz terensku karijeru. Bio je istinski patriota volio je svoju zemlju. Osjećao sam duboko u sebi da je to tek početak, jer sam bio siguran da će Dejan voditi reprezentaciju. Na moju veliki žalost to se neće dogoditi.
Neka mu je laka crna zemlja“, rekao je predsednik Košarkaškog saveza Srbije, Predrag Danilović.
„Nema te riječi utehe koje mogu da je pruže njegovoj porodicu. Razumjeo je sve, kao trener bio je dio nas. Izvlačio je ono najbolje, motivisao nas. Bio je drug, mentor, vođa. rekao je Marko Kešelj.
Emotivan govor održao je i Miško Ražnatović.
„Draga porodico Milojević, poštovani prijatelji, iako su prošle duge i teške tri nedelje, ne mogu da shvatim i prihvatim da ću vam se obratiti sa ovog mesta tužnim povodom. U svetu u kojem živimo, nepravde su česte, sa njima se ne možemo pomiriti, Dejanov odlazak je najveći od njih. Dejan je bio jedan od stotine igrača koje sam zastupao, verovatno bolji od nekih drugih. Izdvajale su ga neke druge osobine zbog čega sam ga posle kraja karijere želeo pored sebe. Zato je postao trener, to je jedan od najbolji poteza koji sam napravio u životu. Imali smo jednu jedinstvenu i veliku ličnost. Dobio sam istinskog prijatelja čije sam mišljenje uvažavao, usuđenjem se da kažem da smo iz svih razmena mišljenja svi izlazili bolji. On je bio i moj najveći kritičar.
On se menjao posle mojih kritika i saveta, kao i ja nakon njegovih. Spajala nas je ljubav prema košarci. Srbija, Evropa, svet, imali su trenere koji su osvojili više trofeja od Dejana, ali ne postoji niko ko je u tako kratkom vremenu izbacio toliko novih igrača, koji su pre dolaska kod njega bili početnici. To su deca kojima je Dejan delio lekcije iz košarke i živote. Povezivao je iskustvo sa terena, poverenje kod ljudi sa neumornom željom da napreduje.
Svi koji su ga gledali u poslu, a posebno oni srećnici sa kojima je radio, mogu da posvedoče o nepresušnoj energiji osmehu. Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Način na koji su se klubovi, Evroliga i NBA liga oprostili dokazuje kolika je njegova veličina. To ne može da uteši njegovu porodicu, ali to je jasan pokazatelj ugleda koji je imao, a vodi se poštenjem, dobrotom, fer-plejom i predanim radom. Ništa neće moći da popuni prazninu posle njegovog odlaska. Negde sam bio savršen par sa njim, on koji je uvek nasmejan i ja koji se nikada ne smejem. Osećam se da sam izgubio partnera, proći će dosta vremena dok se osmeh ne vrati na moje lice. Hvala za sve što si uradio za Megu, daću sve od sebe da se tvoje lice ne zaboravi. Tvoj lik i rad će biti vodilja. Počivaj u miru Dejane, zbogom prijatelju“, rekao je Ražnatović.
Komemoraciju je govorom završio Milan Radovanović, bivši saigrač Milojevića i veliki prijatelj.
„Ja sam jedan od Dekijevih saigrača, prijatelja, kumova. I govorim u ime svih nas njegovih, mnogo nas je. Nemoguće je opisati ga u malo reči i istaći sve njegove vrline, dela. Prepoznao sam njegovu strast, liderstvo, ponos i devizu – Samo napred, bez predaje. Povezala nas je vizija Miše Lakića da mali klub postane veliki. Priča koju nigde nisam sreo.
Imao je neverovatan uticaj na ljude. Voleo sam sve što je njegovo, a taj krug stalno se povećavao. Delio je osmeh, ljubac i niko ga nikad nije zaboravio. U svakoj sredini je sklapao čvrsta prijateljstva. Čovek sa stavom, koji je uvek govorio direktno. Uvek je čvrsto stajao na zemlji i sprovodio svoj plan. Želeo je da bude selektor i da razvije košarkašku akademiju – nažalost to nije ostvario.
Krčio je put uspeha, držeći porodicu čvrsto uz sebe. U mnogo stvari je bio poseban. Bio je ujedinitelj i teško ga je svojatati. Voleli su ga saigrači, njegovi igrači i treneri. Da li je sličajnost da ga toliko poštuju u Americi, da se namesti utakmica Partizan – Mega, Mega – Budućnost. Njegova želja je bila da se ujednimo. Simbolika je što je njegova sahrana u ponedeljak na crveno slovo. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas, počivaj u miru, i neka ti je večna slava“, rekao je Radovanović.
Izvor:Nova S
Komentari