Njime se obelježava kad je Kuran, sveta knjiga Islama, bila otkrivena proroku Muhamedu.
Period posta se poštuje čitavog mjeseca i jedan je od Pet stubova Islama, osnovnih dužnosti čijem izvršavanju svi muslimani treba da teže.
Tokom Ramazana, religiozni muslimani jedu ranojutarnji obrok prije zore, poznat kao suhur.
Ne jedu ni ne piju ništa, pa ni vodu.
Post prekidaju večernjim obrokom, zvanim iftar, kada zađe sunce.
Poste samo ljudi dobrog zdravlja, hronično bolesni, djeca koja nisu ušla u pubertet, trudnice, dojilje ili žene u menstruaciji i putnici su izuzeti.
Za neke ljude je post lak, ali drugima umije da predstavlja izazov, a glad može da ih ometa u radu i drugim svakodnevnim aktivnostima.
Dakle, koju vrstu hrane treba da jedete da biste odagnali glad i žeđ, a koja hrana može da vam pomogne da lakše izdržite mjesec posta?
Šta jesti za suhur?
Suština suhura je da se pripremite za čitav dan posta, a jesti pravu hranu je važno kako bi se umanjila glad kasnije tokom dana.
„Da bi se postigla količina energije i hranljivih materija potrebna tijelu na dnevnom nivou, tokom Ramazana, treba da jedete hranu bogatu proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima, ali i da pijete dovoljno vode", kaže nutricionista Ismet Tamer.
On preporučuje lagan, zdrav i sit doručak.
„Prije svitanja, možete da jedete mliječne proizvode i svježe povrće kao što su sir, jaja, paradajz i krastavac.
„Uz to, uvijek možete da uživate u supi, povrću dinstanom na maslinovom ulju, i voću", kaže on.
Nutricionistkinja Bridžet Benelam dodaje da su složeni ugljeni hidrati dobri da se jedu tokom suhura, naročito u verziji žitarica cijelog zrna, zato što će sporo ispuštanje te energije pomoći da se pregura dan.
„Zato su stvari kao što su ovas, hlebovi od žitarica cijelog zrna i cerealije dobar izbor za suhur", kaže ona.
Neke studije pokazuju da vlakna iz izvora kao što su pasulj, grašak i leblebije mogu da pojačaju osjećaj sitosti za više od 30 odsto.
„Morate i da pijete puno tečnosti da biste bili hidrirani pred post", kaže Benelam, upozoravajući da ne treba da se jede ništa slano.
„Od slane hrane ćete biti žedni, a to je poslednje sa čim želite da imate posla. Dug je dan tokom kojeg ćete biti neprestano žedni, a proći će mnogo sati prije nego što ćete moći ponovo da pijete", dodaje.
Kofein takođe izaziva žeđ, pa ne bi trebalo da se unosi za suhur, a savjetuje se i oko dva do tri litra vode između iftara i suhura kako bi bili hidrirani tokom posta.
Šta jesti za iftar?
Kad prvi put prekinete post, generalno se preporučuje da mnogo tečnosti i hrane koja sadrži prirodne šećere radi dobijanja energije - poput urmi, koje su uobičajeni izbor za prekid posta još od vremena proroka Muhameda.
„Urme i voda su sjajan način da se prekine post pred sam obrok, jer daju energiju i rehidriraju.
„I supa je sjajna za prekid posta, jer sadrži stvari kao što su pasulj, sjeme mahunastog povrća, sočivo i povrće - mnogo toga što će vam dati hranljive sastojke i vlakna, a da vas ne preoptereti", kaže nutricionistkinja Bridžet Benelam.
„Posle dugog dana nejedenja ne želite da krenete sa nečim teškim i bogatim zato što ćete se od toga vjerovatno osećati umorno, usporeno i loše", dodaje.
Kada se prekine post, obroci za iftar variraju među različitim kulturama i tradicijama, ali se generalno sastoje od više jela.
Hrana koja se jede za iftar treba da ima ravnotežu skrobne hrane, u koje spadaju žitarice cijelog zrna, povrća bogatog vlaknima i voća, mliječnih proizvoda i hrane bogate proteinima kao što su meso, riba, jaja i pasulj.
Preporučuje se i izbjegavanje slatkiša i dezerta koji mogu da dovedu do gojenja.
Neki nutricionisti savjetuju i da se obrok za iftar prepolovi na dva dijela, umjesto da se pojede jedan veliki obrok, jer će to pomoći da se lakše izborite sa velikim skokom glukoze u krvi, kao i da smanjite rizik od loše probave.
Da li je post dobar za zdravlje?
Pokazalo se da je post generalno djelotvoran po zdravlje, a periodično gladovanje postao je popularan način za mršavljenje.
Umjesto da se usredsređujete na to šta jedete, periodično gladovanje vam govori kad da jedete.
Ono podrazumijeva da ne jedete određeni broj sati svakog dana.
Ideja je da jednom kad je tijelo iskoristilo sve zalihe šećera, ono počinje da sagorijeva masti i time se gube kilogrami - proces poznat kao metaboličko prebacivanje.
Studije su pokazale da koristi po zdravlje koje se izvlače iz periodičnog gladovanja podrazumijevaju niži krvni pritisak i holesterol, sveukupno smanjenu inflamaciju, bolje reakcije na insulin i smanjeni rizik od dijabetesa tipa 2.
Post za Ramazan ima skoro sve karakteristike vremenski ograničenog periodičnog gladovanja.
Skorašnja studija objavljena u Američkom časopisu za kliničku nutriciju povezala je post za Ramazan sa povoljnim metaboličkim promjenama i smanjenim rizikom od hroničnih bolesti.
Nalazi tog istraživanja otkrili su da post za Ramazan značajno smanjuje rizik od raka pluća, dojke i kolorektalnog kancera.
Nutricionistkinja Bridžet Benelam kaže da ljudi uopšteno izgube oko kilogram tokom Ramazana, ali i upozorava da se mogu nabaciti kilogrami, ako se pretjera za iftar.
„Kao ljudi, mi imamo prirodnu sklonost da jedemo više. Što nam se raznovrsnija hrana ponudi, mi je više jedemo, i, naravno, velika iftarska trpeza sa mnogo jela je savršen primjer za to.
„Ne morate da pojedete sve što vam se servira. Zato budite selektivni i pristupite hrani polagano", kaže ona.
Izvor BBC na srpskom
Komentari