I ovo veče, dobro veče!

Tako je bilo i juče…Iiii rekoh li il ne rekoh…

U 4:06 osjetilo se podrhtavanje tla.  Dogodio se zemljotres koji pojedini  nisu osjetili, dok se mnogima još uvijek vrti u glavi.

Eto šta ti je život. Jedan trenutak i kraj. Jedan sekund u kome ne pomažu ni popovi, ni hodže, pape I ostala braća.

Kako to ? Pa tako što se i oni uplaše za svoj život, kao da sumnjaju u Boga, Bože oprosti... Onda nam se Svemir naruga u lice.

Večeras ne bi bila fora da se ponovi, nema stresa bez faktora IZNENAĐENJA…

Noćas kada svi znamo koliko smo udaljeni I kojom brzinom stižemo do nosećih zidova, neće biti interesantno, ni Bogu, ni forenzičarima.

Pozitivne misli, prizivaju pozitivne događaje.

Budimo zahvalni i pozitivni,  bez nekog posebnog razloga.

Da su nam se plafoni srušili na glavu, žalili bismo za svakim trenutkom uludo potrošenim na banalne stvari kojih se više ne bismo sjetili.

Laka noć, sreća, sreća radost…

Bonžita