Kako saznaje „Nova“, sedmoro od ukupno desetoro tužilaca koji čine kolegijum TRZ smatra da Snežana Stanojković ne ispunjava uslove za izbor predviđene zakonom, konkretno stručnost, dostojnost i osposobljenost, te da se njeno sedmogodišnje rukovođenje negativno odrazilo kako na domaći, tako i međunarodni kredibilitet ove pravosudne institucije.

Da se tužilački kolegijum ovako otvoreno suprotstavi reizboru nekog rukovodioca, predstavlja svojevrsan i dosad nezabilježen presedan u srpskom pravosuđu. Ustavne promjene i poslednje izmjene pravosudnih zakona obavezale su VST da prilikom izbora javnih tužilaca, za svakog kandidata obavezno pribavlja „mišljenje kolegijuma“ u kom je prethodno postupao. Isto je sledovalo Stanojkovićevu, koja je još 2017, za mnoge potpuno neočekivano, postavljena na čelo Tužilaštva za ratne zločine.

Ono što predstavlja poseban presedan jeste da je čak sedmoro tužilaca ponaosob, svako na po jednom primjerku anketnog listića, imenom i prezimenom, dalo negativno mišljenje o Stanojkovićevoj, da bi potom zajedno sastavili i potpisali obrazloženje koje su prije nekoliko dana dostavili VST.

„Nestručnost Snežane Stanojković se pokazala i u vezi sa preuzimanjem krivičnog gonjenja u predmetima po optužnicama Tužilašta Bosne i Hercegovine. Ovo su optužnice koje često ne sadrže dokaze koji prema međunarodnim standardima potkrepljuju stepen sumnje koji opravdava optuženje. Uprkos protivljenju postupajućih tužilaca, zasnovanih na argumentima, ove opotužniuce čine 90 odsto sramno malog broja svih optužnica koje je TRZ podiglo u vrijeme mandata Stanojkovićeve“, navodi se u obrazloženju kolegijuma TZR u koji je „Nova“ imala uvid.

„Imamo situaciju da dva osnovna cilja iz posebnog dijela Nacionalne strategije – formiranje baze događaja i određivanje kriterijuma za prioritizaciju kao najvažnije obaveze Tužilaštva za ratne zločine nisu ispunjene. Iako je očigledno da trenutni v.f. glavnog javnog tužioca nema stručnosti ni volje da ispuni preuzete obaveze treba napomenuti da se one moraju ispuniti ne samo zato što na tome insistira EU već zato što su Vlada ove zemlje i Narodna skupština ove zemlje garant ispunjenja tih obaveza. Sa druge strane, JTRZ je u navedenom periodu pokazalo poražavajuću inertnost u unapređenju regionalne saradnje i u proaktivnom pristupu prema nadležnim tužilaštvima zemalja u regionu. Ovo je naročito izraženo u pogledu prava na pravdu žrtava srpske nacionalnosti koje su zapostavljene“, navodi se u daljem tekstu.

Potpisnici obrazloženja negativnog mišljenja navode i da je vidno opao kvalitet saradnje sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.

„TRZ više nema svog „oficira za vezu” pri kancelariji Tužioca MRMKS, a čak osam tužilaca nema pravo prisustva sastancima, stručnim skupovima i zajedničkim obukama, čak nema apsolutno nikakvu komunikaciju sa kolegama iz Tužilaštva MRMKS. Iz potpuno nepoznatih i neobjašnjivih pobuda Snežana Stanojković nije dodijelila tužiocima šifre za pristup elektronskoj bazi, čijom pretragom bi tužioci mogli prikupiti obilje relevantnih dokaza za postupke iz nadležnosti TRZ“, takođe je navedeno u obrazloženju.

Ko je Snežana Stanojković

Izbor Snežane Stanojković za rukovodioca Tužilaštva za ratne zločine i naslednicu Vladimira Vukčevića, čak i u statusu vršioca funkcije, iznenadio je 2017. cjelokupno pravosuđe, posebno imajući u vidu njenu biografiju i tužilačko iskustvo. Naime, Stanojkovićeva je karijeru započela u nekadašnjem Trećem opštinskom sudu, najpre kao pripravnik, a potom kao saradnik, , odakle je ubrzo prešla u Okružno tužilaštvo – Posebno odeljenje za ratne zločine, takođe kao saradnik. Nakon čuvenog reizbora 2009/2010. izabrana je zamenicu tužioca Prvog osnovnog tužilaštva, ali je nastavila da radi kao saradnik u TRZ na osnovu naloga o upućivanju republičkog tužioca – instituta koji je promjenom Ustava konačno ukinut.

„U TRZ je dugi niz godina bila „oficir za vezu“ pri kancelariji tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Vjerovalo se da je njenom izboru doprinijela bliskost sa Seržom Bramercom, sve dok se prošle godine, tokom protesta „Srbija protiv nasilja“ nakon majskih tragedija, nisu pojavile na mrežama fotografija predsjednika republike Aleksandra Vučića sa proslave godišnjice mature“, kazao je za „Novu“ dobro obaviješten izvor.

„Spontani“ kolaž, predsjednik je objavio u trenutku dok je pred zgradom Predsjedništva trajao jedan od najmasovnijih prošlogodišnjih skupova, ne bi li javnost uvjerio u svoju hladnokrvnost i ravnodušnost prema onome što se u tom trenutku događalo u centru grada. Na jednoj fotografiji na kojoj se vidjelo kako pod stolnjakom prelistava svoj telefon, osvanula je upravo tužiteljka Snežana Stanojković – njegova školska drugarica.

„Da su zajedno pohađali srednje usmjereno obrazovanje, kao i da su fakultetska generacija, nije bilo poznato, kako javnosti, tako i mnogima u pravosuđu, sve dok se nije pojavila slika s proslave mature. Zanimljivo je da se Stanojković nalazi na samo jednoj u ćošku, dok je sa onih na kojima Vučić pozira sa nekoliko drugarica – izostala“, završava naš sagovornik.

Takođe, NIN je nedavno objavio da je TRZ pod upravom Stanojkovićeve postalo leglo nepotizma, kao i da je ona odlazila toliko daleko da je čak zaposlila i sestru Svetlanu Avramović – invalidskog penzionera.

„Sestra, po zanimanju pletač-zanatlija, bila je zaposlena u Tužilaštvu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima od 23. novembra 2022. godine. Prema saznanjima NIN-a, šefici Tužilaštva je s više instance ukazano da pletač-zanatlija nije „adekvatno rješenje“ za Tužilaštvo za ratne zločine. Tako je ugovor s rođenom sestrom storniran“, objavio je NIN.