Istraživanje je sprovedeno u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. 

Na pitanje kako bi glasali da se danas održi referendum o pristupanju Evropskoj uniji, većina u pet od šest zemalja bi glasala za pristupanje.

Podrška je u rasponu od 68 odsto u Sjevernoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, do 92 odstou Albaniji. U Srbiji 40 odsto  građana podržava pristupanje Evropskoj uniji.

“Postoji snažna želja širom Balkana za jačanjem ekonomskih veza sa Zapadom i pridruživanjem EU. Ova snažna  podrška pokazuje da ljudi širom regiona vjeruju da dalja integracija s Evropskom unijom može pomoći u postizanju održivog prosperiteta,” izjavio je Pol Mek Karti, Direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta.

Prema mišljenju građana, ekonomska pitanja bi trebalo da budu prioritet za vlade Zapadnog Balkana. Sa izuzetkom Albanije, gdje građani smatraju da je nezaposlenost ključni problem, za građane preostalih zemalja regiona najveći problem predstavljaju visoke cijene i troškovi života. Nadalje, u svih šest zemalja, korupcija je navedena među tri najznačajnija problema.

Istraživanje takođe pokazuje da većina građana u pet od šest zemalja Zapadnog Balkana vjeruje da je napad Rusije na Ukrajinu potpuno ili donekle neopravdan. Međutim, u Srbiji većina od 49 odsto vjeruje da je rat Rusije u Ukrajini potpuno ili donekle opravdan.

“Iako su ovi brojevi uglavnom pozitivni, odgovori srbijanskih ispitanika su zabrinjavajući. Ako su mir i bezbjednost dugoročni ciljevi na Balkanu, bolja opcija za Srbiju je da odbaci ruske stavove i izgradi jače veze sa Zapadom”, reklao je MekKarti.

Istraživanje je sprovedeno u ime Centra za istraživanja Međunarodnog republikanskog Insituta od strane Ipsosa između 2. februara i 5. marta 2024.

“Podaci su prikupljeni putem CAPI intervjua “licem u lice” u domovima ispitanika kroz višestepenu metodu vjerovatnoće koja je korištena na način da se postignu reprezentativni uzorci na državnom nivou u svih šest zemalja. Stope odgovora se kreću od 21% do 40%. Veličina uzorka po zemlji varira izmedju n=1,036 i n=1,238, a margina greške se kreće od 2.8 do 3.0 postotnih bodova”, navodi se u saopštenju.