Glasanje će danas otvoriti Holanđani, sjutra biraju Irci, 8. juna Letonci, Maltežani i Slovaci, a u svim ostalim članicama birači će na birališta moći da izađu u nedjelju, 9. juna.

Iako se zvanično održavaju u ta četiri dana, Estonci su već glasali 3. juna. Česi i Italijani će moći da glasaju u dva dana.

Minimalno aktivno i pasivno biračko pravo utvrđeno je nacionalnim zakonima, i ono je u većini članica isto kao i granica punoljetnosti – 18 godina.

Izuzetak su Belgija, Njemačka, Malta i Austrija, gdje će ove godine moći da glasaju stariji od 16 godina, a u Grčkoj stariji od 17 godina.

Glasanje je zakonska obaveza u Beligiji, Bugarskoj, Luksemburgu i Grčkoj i ko ne ispuni tu obavezu može biti novčano kažnjen.

Pravo da budu birani za evroposlanike takođe u više od poplovine članica EU imaju stariji od 18 godina, sa izuzetkom šest zemalja u kojima je starosni prag 21 godina, u Rumuniji je 23, a u Grčkoj i Italiji 25 godina.

Bez obzira na to, evroposlanici u zavisnosti od veličine zemlje iz koje dolaze ne predstavljaju isti broj građana, pa tako poslanih iz Njemačke zastupa oko 875.000 ljudi, a onaj sa Malte približno 100.000.

U novom sazivu biće 720 poslanika, što je 15 poslanika više nego u odlazećem parlamentu.

Najviše poslanika birano je na izborima 2019. godine, 751, što je ujedno i gornja granica propisana temeljnim ugovorima EU. Taj broj se zatim smanjio zbog Bregzita, odnosno odlaska Velike Britanije iz Unije i odlaska britanskih poslanika iz EP.

Izborni prag je takođe definisan nacionalnim zakonodavstvima. Nikakav izborni prag nema 13 zemalja, među kojima su i Njemačka, Španija i Belgija.

U pet članica prag se kreće od 1,8 odsto do 4 odsto, a u devet zemalja, među kojima su i Francuska, Poljska, Mađarska i Rumunija, isti je kao na nacionalnim izborima i iznosi 5 odsto.

Bez obzira kojeg dana stanovnici neke države EU izlaze na birališta, nacionalne izborne komisije će zvanične rezultate moći da saopšte tek kada 9. juna budu zatvorena posljednja birališta u svim članicama EU.