Ukrajina bi morala da povuče trupe sa teritorija koje je Rusija anektirala pre nego što bi mogao da se uspostavi prekid vatre, rekao je Vladimir Putin, na šta je Vladimir Zelenski rekao da se radi o „ultimatumu" nalik Hitlerovom.

Ukrajinski predsednik odavno govori da Kijev neće pregovarati sa Moskvom sve dok ruske snage ne napuste čitavu teritoriju njegove zemlje, pa i poluostrvo Krim.

Putin je takođe rekao da bi Ukrajina morala da odustane od pristupanja NATO savezu pre eventualnog početka mirovnih pregovora.

Ruski predsednik je izneo ove uslove za pregovore dan pre nego što će se lideri 90 zemalja sresti u Švajcarskoj u subotu da bi razgovarali o uspostavljanju mira u Ukrajini na samitu na koji Rusija nije pozvana.

G7: Ukrajini 50 milijardi dolara od zamrznute imovine Rusije, Moskva poručuje: „Odgovor će boleti"
Može li zapadno oružje i gađanje ciljeva u Rusiji pomoći Ukrajini da preokrene tok rata
Zašto je drastično porastao izvoz Srbije u Kirgiziju

Na sastanku sa ambasadorima Rusije u Moskvi, Putin je pozvao ukrajinsku vladu da se povuče iz četiri oblasti koje je njegova zemlja delimično okupirala - Donjeck, Luganjsk, Heršon i Zaporožja.

Ponovio je da bi Ukrajina morala zvanično da odustane od članstva u NATO alijansi da bi napredovanje Rusije bilo zaustavljeno.

„Onog časa kada Kijev saopšti da je sprejman za takvu odluku... sa naše strane će odmah uslediti naredba za prekid vatre i početak pregovora, bukvalno istog ,minuta", rekao je Putin.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, opisao je predlog kao „potpunu budalaštinu" i „uvredu za zdrav razum".

Nešto kasnije, Zelenski je za italijnsku TV stanicu Skaj TG24 rekao da su Putinove poruke „ultimatum".

„Isto to je radio Hitler kada je rekao 'Dajte mi deo Čehoslovačke i sve će se na tome završiti'", rekao je Zelenski.

Američki sekretar bza odbranu Lojd Ostin takođe je odbacio ruske zahteve, rekavši da je „Putin nezakonito okupirao ukrajinsku teritoriju".

„On nije u poziciji da diktira Ukrajini šta mora da uradi da bi se došlo do mira", rekao je je.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, ocenio je da Putinovi predlozi nisu „dobronamerni".

Ruska analitičarka Tatjana Stanovaja opisala je Putinov plan kao niz „maksimalističkih" zahteva koji ne nude nikakve ustupke, vremenski predstavljen da umanji značaj mirovne konferencije o Ukrajini koja se održava u subotu.

Zelenski će prisustvovati samitu u blizini jezera Lusern u Švajcarskoj u nadi da će se pokazati da Ukrajina i dalje uživa snažnu međunarodnu podršku.

Švajcarska vlada je saopštila da je cilj skupa „obezbeđivanje foruma na kojem će svetski lideri razgovarati o putevima ka ostvarivanju pravednog i trajnog mira u Ukrajini zasnovanog na međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija."

Među prisutnima će biti potpredsednica Sjedinjenih Amričkih Država Kamala Haris, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šulc, italijanska premijerka Đorđa Meloni i predsednica Evropske komisije Ursula for der Lejen.

Rusija nije pozvana, a Kina je saopštila da neće prisustvovati ukoliko nema Moskve.

Mirovni samit se održava dan pošto su lideri GH/ zemalja dogovorili da iskoriste kamate i sredstva od zaplenjene ruske imovine da bi pomogli Ukrajini da se bori protiv ruske invazije.

Najbogatije zemlje sveta zamrzle su oko 325 milijardi dolara vredne ruske imovine i dobara, baš kao i Evropska unija, posle opšte ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Procenjuje se sa su kamate na zaplenjenu imovinu godišnje oko tri milijarde dolara.

Prema dogovoru G7 lidera, taj novac će biti iskorišćen da se naplati godišnja kamata na kredit vredan 50 milijardi dolara Ukrajini, uzet na međunarodnim finansijskim tržištima.

Novac se ne očekuje pr kraja ove godine ali se smatra najdugoročnijim rešenjem koje podržava ukrajinske ratne potrebe i privredu.

Na marginama samita G7 zemalja, Amerika i Ukrajina su potpisale desetogodišnji bilateralni bezbednosni sporazum koji je Kijev nazvao „istorijskim"