Nećemo ga više gledati.
Miki Đuričić je preskočio ogradu i pobjegao s imanja u Lisoviću, zbog čega će ostati bez honorara, a zadruga je najavila i pokretanje tužbe! Razloge zbog kojih je otišao otkrio je ekskluzivno za Kurir.
- Imao sam korektan odnos sa zadrugom i pričali smo o svemu. Dva puta sam pokušavao kao hoću-neću i treći put sam odlučio da se nikome ne obratim i jednostavno sam otišao. Nisam mogao više da izdržim. Možda je trebalo da kažem zadruzi: „Ljudi, ja zaista ovo ne mogu više“. Postoji razlog zašto sam otišao.
Kaži ga slobodno.
- Ne osjećam se više kao pripadnik poznatih ljudi i ne pripadam tom svijetu. Već sedam godina ne postoje realni argumenti za moj život u medijima. Ja sam i dalje kao poznat, vi dolazite kao nenormalni u Kupinovo i tražite intervjue od mog ćaleta, keve i komšija koji nemaju pojma gde sam. U svemu ovome sam samo zbog love. Postoje ljudi koji meni hoće da plate da im izigravam budalu na TV. To sam ja i takvog me treba prihvatiti. Oni su znali koga uvode. Rekao sam im da se neće usrećiti sa mnom, kao ni „Imoušn“. Mogu da budem najbolji saradnik, ali kad pomislim da ne mogu više ili da to tako ne treba, onda samo presiječem. Nikoga ne krivim, možda ću se sutra kajati, ali ne vjerujem.
Zadruga je saopštila da će te kazniti
- Ma neće me Pink tužiti.
Siguran si?
- Možda i hoće, ali mislim da će se sve to izgladiti i srediti. Možda ljudi imaju puno pravo da budu ljuti zato što sam na takav način otišao i ja im ništa ne zamjeram, ali mislim da će sve biti okej.
Znaš li da nećeš dobiti honorar za mjesec i po dana, koliko si bio u rijalitiju?
- Nema veze, i ne moram da ga dobijem. Nisam ni zaslužio jer sam pobjegao. Ne želim da budem dio estrade. Ne želim uopšte da budem poznat u Srbiji.
A šta želiš?
- Želim da se bavim uzgojem svinja, da budem u šumi, da pravim kobasice, da prodajem domaće proizvode, da pravim ajvar, džem... To sam radio do prije godinu i po dana i prodavao sam svoje proizvode.
Tvoja mama je rekla da si pješke došao iz Lisovića.
- Izašao sam preko ograde, pa kroz neku šumicu, preko nekih njiva, pa sam poslije desetak kilometara naišao na neki auto. Zamolio sam ih da mi daju telefon. Pozvao sam drugara da dođe po mene. Ma pusti moju mamu, ona ne ustaje iz kreveta, kako bi ona znala.
Ona je takođe rekla da si iskren, pošten i da si otišao sa imanja zato što ne trpiš nepravdu i što možeš lako da se potučeš.
- Ne postoje pošteni ljudi. Svaki čovjek zna šta je dobro, šta je loše, i ja se trudim da živim što poštenije. Svi rijalitiji su ozbiljan psihološki test. Ja sam treći put pao na tom testu.
Malo sam se zaljubio u Džidžu
Može tako da se gleda, a i ne mora. Džidža je stvarno dobar prijatelj i jako je poštena. Malo sam se možda bio i zaljubio, ali šta da ti kažem. Mi smo samo prijatelji i ništa više od toga, jer smo dva različita svijeta što se tiče pogleda na život. Zdravo razmišlja i ta moja zaljubljenost prerasla je u bratsko-sestrinski odnos. S njom i s Lepim Mićom ću sigurno nastaviti druženje.
