Trojica ruskih opozicionara, koji su dan ranije još uvek izdržavali kazne u Rusiji, bili su među onima koji su oslobođeni u najvećoj razmeni zatvorenika od Hladnog rata.

Stigli su u Nemačku manje od 24 sata ranije, a konferencija za medije bila je njihova prva prilika da govore o iskustvima u ruskom zatvoru i šoku zbog oslobađanja.

„Ovo deluje nestvarno, deluje kao film, bio sam siguran da ću umreti u Putinovom zatvoru“, rekao je Kara-Murza, dodajući da je pre nedelju dana bio u Sibiru, juče je bio u zatvoru Lefortovo, a „sada smo ovde na divnoj reci Rajni“.

Neću tražiti uslugu od tiranina

Jašin je rekao da mu je teško da prihvati da je slobodan „jer je ubica slobodan“ — misleći na Vadima Krasikova, ruskog špijuna osuđenog za ubistvo bivšeg čečenskog borca u Berlinu 2019. godine. Krasikov je sada razmenjen i dočekan je u Rusiji kao heroj.

Jašin i Kara-Murza su rekli da su odbili da potpišu priznanja ili izjave tražeći pomilovanje tokom pritvora.

„Rekao sam, neću tražiti da budem oslobođen, da priznam bilo kakvu krivicu, neću ići da tražim uslugu od osobe koju smatram tiraninom, ubicom, neprijateljem svoje zemlje“, rekao je Jašin.

„Nisam potpisao uslov za pomilovanje, ali sam ipak bio pomilovan. Nikada nismo dali svoj pristanak [da budemo razmenjeni], ali evo nas ovde“, rekao je Kara-Murza, dodajući da takođe nikada nije potpisao nijedan dokument priznanja krivice ili kajanja.

Stotine ljudi još uvek u zatvorima u Rusiji

Jašin je rekao da je iz Rusije odveden protiv svoje volje i da je želeo da ostane u zemlji, ali da se složio sa razmenom iz straha da bi razmena mogla biti otkazana.

Jašin je bio zatvoren zbog kritikovanja ruskog rata u Ukrajini i izdržavao je kaznu od osam i po godina u Moskvi. Uznemiren dok je govorio, Jašin je obećao da će „nastaviti političku aktivnost“ i poručio da „razumemo našu odgovornost“.

„Ne znam kako da se bavim ruskom politikom van Rusije, ali pokušaću da naučim“, rekao je.

Kara-Murza: Mnogi u Rusiji ne podržavaju rat u Ukrajini

„Postoji mnogo ljudi u Rusiji koji su protiv rata, koji ne veruju kremaljskoj propagandi“, rekao je Kara-Murza.

Dobitnik Pulicerove nagrade za kolumne koje je pisao iz zatvora bio je pritvoren od 2022. godine i izdržavao je kaznu od 25 godina zatvora zbog optužbi za izdaju u vezi sa kritikovanjem Putina i rata u Ukrajini.

Kara-Murza je ranije optuživao i srpskog funkcionera Aleksandra Vulina da je ruskim službama predao transkripte sastanka ruskih opozicionara u Beogradu.

Pivovarov je na konferenciji u Bonu takođe rekao da mnogi Rusi ne podržavaju rat i pozvao na više napora da se pomogne Rusima: „Pogrešno je povezivati ruski narod sa politikama vlade.“

Pivovarov je bivši direktor Otvorene Rusije, sada nepostojeće opozicione grupe povezane sa dugogodišnjim kritičarem Kremlja Mihailom Hodorkovskim, koji je takođe oslobođen iz ruskog zatvora u razmeni zatvorenika u kojoj je posredovala Nemačka pre nekoliko godina.

Pivovarov je rekao da u ruskim zatvorima ima „hiljade ljudi“ i da „mislim da bi bili srećni da čuju da je moguće biti spašen“. Izrazio je zahvalnost Nemačkoj, rekavši da je kancelar Olaf Šolc dočekao grupu na aerodromu.

Počast za Alekseja Navaljnog

Takođe su odali počast preminulom Alekseju Navalnom, istaknutom kritičaru Putina, koji je preminuo u arktičkom zatvoru u februaru.

Navaljni je postao „naviknut na normalnost torture“, rekao je Pivovarov. „Činjenica da Aleksej Navalni nije s nama je zločin koji je počinio Putin, koji snosi direktnu odgovornost za njegovo ubistvo“, rekao je Jašin.

On je rekao da mu je službenik ruske FSB rekao da, ako se vrati u Rusiju, „njegovi dani će se završiti kao Navalnijevi“.

Kara-Murza je rekao da mu je, kada je avion poletao iz Moskve u četvrtak, njegov čuvar iz službe FSB rekao: „'Pogledaj kroz prozor, to je poslednji put da vidiš svoju domovinu.' Ali rekao sam mu, 'Siguran sam da ću se vratiti u Rusiju — slobodnu Rusiju.'“

Takođe je rekao da bi Navaljni možda bio živ da je Zapad ranije pristao na razmenu sa Kremljom. Navaljni je navodno takođe trebalo da bude među oslobođenim političkim zatvorenicima, ali je umro pre nego što je dogovor završen.

„Teško mi je da ne pomislim da, možda ako su ovi procesi nekako brže tekli ... da je bilo manje otpora koji je Šolcova vlada morala da prevaziđe u smislu oslobađanja Krasikova, možda bi Aleksej bio ovde i slobodan“, rekao je.

Ipak, dodao je da je siguran da je dogovor spasio šesnaest ljudskih života.