Inflacioni porez
Foto: UGC

Inflacioni porez

Vlada, Ministarstvo finansija i Poreska uprava građanima su se pohvalili rezultatima naplate prihoda za prvih pola godine.

I zaista, primjetni rezultati su precizno pobrojani: polugodišnja bruto naplata prihoda 22% viša, PDV22% veći, porez na dobit pravnih lica 45,5% više prihoda, prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica 48, 4% viši, po osnovu doprinosa naplaćeno je 10% više, naplata bruto poreskih prihoda 9% viša nego u istom periodu prošle godine...

Premijer, ministri i poslanici ubjeđuju nas da su to efekti njihovog vizionarstva, da su rezultati sjajni, da nikad bolje nijesmo živjeli. 

A da li je stvarno tako? 

Zvanična informacija o velikim rezultatima naplate prihoda je kusa, nema nikakvog obrazloženja. A trebalo bi. Kada ovako važni budžetski pokazatelji u bilo kojoj ozbiljnoj državi odstupe za 5 do 10 odsto, plus ili minus u odnosu na prethodnu godinu, to je već alarm koji zahtijeva objašnjenje, ozbiljnu analizu i naravno mjere u zavisnosti od odgovora. 

A tek, povećanje budžetskih prihoda do čak 48,4%!

Ovako iskazani podaci impliciraju dvije mogućnosti: ili je Crna Gora doživjela ekonomski bum ili je došlo do ozbiljnih poremećaja u ekonomiji - treće solucije nema. Dakle, premijer i ministar finansija su obavezni da nam daju obrazloženje rasta prihoda tj. što je to doprinijelo ovakvom njihovom rastu?

Jer, reći da neki prihodi u budžetu rastu u rasponu skoro do 50% u odnosu na prošlu godinu, valjda znači: nešto smo novo proizveli, povećali smo količinu proizvoda, poboljšali kvalitet, povećali broj usluga, poboljšali turističku sezonu, doveli više turista, prevezli više putnika, povećali poljoprivrednu proizvodnju,izvezli više proizvoda i usluga, povećali investicije, povećali broj produktivnih radnih mjesta, imali neke vanredne prihode, patentirali pronalaske... 

Jesmo li u igrama na sreću ostvarili veće prihode ili smo naplatili neke stare dugove, ili smo zaradili na kriptovalutama? Koje vrste roba ili usluga smo realizovali u većem obimu od prošle godine? Pronašli smo naftu, litijum? 

Povećanje prihoda mora biti rezultat nečega, a što je to, Vlada je dužna da nas informiše. 

Nemamo dovoljno podataka, ali ono što imamo, nedvosmisleno govori da realna ekonomija nije ni na nivou prošle godine. Imamo pad direktnih stranih investicija za 9,9%, loše rezultate u saobraćaju (npr. smanjenje prihoda samo od onih sedamdeset hiljada građana Crne Gore koji putuju preko aerodroma Tirana; To Montenegro je svoje putnike dao Air Srbiji; lošije je stanje u poljoprivredi, zimska sezona zbog snijega propala...) 

Već se nagađa da je i ova ljetnja turistička sezona podbacila, a nije ni čudo, s obzirom na pripremu sezone, građevinske radove, visoke cijene, gužve, raskopane ulice, nepripremljene radnike, nestanke vode i struje, ,,Aman“ ni ove godine nije otvorio svoja vrata. Prljavština prekrila Podgoricu i turističke centre, smeće svuda, pa i pored magistralnih puteva, dočekuje turiste...

Uvoz je porastao 10,9 odsto u prvih šest mjeseci ove godine a izvoz se smanjio za čak 26,2%, te je porastao spoljnotrgovinski deficit. Porastao je broj neproduktivno zaposlenih radnika. Iako se taj broj krije, procjenjuje se da je više od 80.000 zaposlenih u administraciji i državnim preduzećima, skoro duplo više od optimalnog broja.

Napravljene štete na tržištu rada su katastrofalne,uprkos tvrdnji premijera Spajića da imamo najpovoljnije uslove poslovanja u Evropi. 

Privredna komora je ocijenila poslovni ambijent sa ocjenom 2,37 - umjereno nepovoljan nivo - dok je 2019. godine ocjena bila 3,05 - zadovoljavajući nivo. Privrednici su naveli kao problem: sivu ekonomiju, nedostatak obučene radne snage, nelojalnu konkurenciju, nelikvidnost i sporu naplatu potraživanja, neefikasnu javnu administraciju i visoke fiskalne i parafiskalne namete. Privrednici su posebno loše ocijenili vladavinu prava, čak lošije i od prošle godine.

Pa otkud uvećani prihodi? Kako ekonomskog buma nema, to je evidentno, rast prihoda se može objasniti jedino poremećajima u ekonomiji. 

Nažalost, jedino razumno obrazloženje je inflacija. Dakle, povećanje cijena je uslovilo povećanje prihoda i stvorilo mogućnost da država naplaćuje tzv. inflatorni porez na štetu građana i privrede. Jer, ko kupuje te proizvode i usluge kojima je cijena povećana? Naravno - građani. Što će reći,prikazaniprihodisu ,,uzeti” od građana koji posredno finansiraju raskalašne rashode budžeta od svojih plata i iz štednje, jer su plate nedostatne.

Upravo tim novcem vlast se bahati i pravi glomazne kabinete Vlade i Skupštine, za Ginisovu knjigu rekorda. Podjela funkcija sve više liči na situaciju kad hijene otimaju i razvlače plijen, raskubajući djelove tijela polumrtve životinje. Pitanje je, može li Crna Gora sve ovo preživjeti?

Piramidalne prevare nijesu tajna, pa su se naši kockari na vlasti, opremili tim znanjem, povećavaju plate zamazujući narodu oči a istovremeno podstiču inflaciju. U toj mrtvoj trci, naravno, uvijek gube građani a pobjeđuje inflacija.

Dok je na nivou EU inflacija manja od 3%, kod nas galopira, a vlast nas zavarava da je to globalni problem na koji mi ne možemo da utičemo. Ili nećemo? Pa još kad dođe na red novo zaduženje, tek će biti prihoda. Za naredne tri godine, prema fiskalnoj strategiji MF, treba da se zadužimo skoro tri milijarde. 

I dokle tako? Dok neka normalna vlast ne zaustavi populizam i piramidalne prevare! 

Jedan Vožd je piramidalnom štednjom finansirao rat. Znamo kako se to završilo. Valjda bi trebalo da se opametimo.

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.