Predstavnici građana u Skupštini Crne Gore raspravljaće, između ostalog, i o Predlogu zakona o razvojnoj banci Crne Gore.

Taj pravni akt predložili su poslanici Pokreta Evropa sad, a šef poslaničkog kluba tog političkog subjekta, Vasilije Čarapić, saopštio je tada da razvojna banka neće biti, kako je kazao, obična finansijska institucija koja teži stvaranju profita, već da će raditi u službi javnog interesa, pružajući podršku projektima koji su ključni za ekonomiju i društvo.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković za Radio CG kaže da ta inicijativa od samog starta nije dovoljno transparentna.

“Da bismo postigli pravu funkciju razvojne banke, prvenstveno moramo da kompletan proces sprovedemo transparentno, da se uključi u kompletan proces cjelokupna javnost, kako bi se to sve postavilo na pravi način”, kaže Mulešković.

Neophodno je da prioriteti buduće razvojne banke budu jasno formulisani i definisani i da se nikako ne preklapaju sa interesima komercijalnih institucija, naglašava Mulešković.

“Prioritet bi trebalo da bude privreda, mali privrednici, početnici u biznisu, žene. Ne treba da se miješaju poslovi komercijalnih banaka i razvojne banke”, kaže Mulešković.

Crna Gora i Srbija jedine od država bivše SFRJ-a nemaju razvojnu banku. Tu instituciju imaju Sjeverna Makedonija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i u tim državama aktivnosti te banke odnose se prije svega na podršku kompanijama koje su izvozno orijentisane.

Predlogom zakona predviđeno je da razvojna banka za svoje obaveze odgovara svojom imovinom uz bezuslovno jemstvo Crne Gore.