Dok se u Srbiji mnogi nedeljama bune protiv mogućeg rudnika litijuma u Jadru zbog straha da bi to moglo da uništi životnu sredinu i zdravlje ljudi, potraga za ovim bjeličastim alkalnim metalom na svjetskom nivou ne jenjava.

Pomalo paradoksalno, litijum je Evropskoj uniji potreban upravo zbog „zelene tranzicije" kako bi se smanjio uticaj privrede na klimatske promene.

Zbog široke primene u automobilskoj industriji koja želi da bude ekološki čistija, mnoge države poput Nemačke rade na tome da u zemlji proizvode i prerađuju litijum.

„U Njemačkoj se trenutno ne kopa, niti prerađuje litijum, ali najmanje tri projekta su razvijena i započeće proizvodnju u bliskoj budućnosti.

„Prerada će, na primer, započeti krajem 2024. ili početkom 2025. godine", kaže Mihael Šmit, geolog njemačke Agencije za mineralne resurse DERA.

Rafinerija AMG litijum, jedna od najvećih u Evropi, ove godine bi mogla da započne preradu litijuma na istoku Nemačke.

Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta", saglasni Vučić i Šolc
Minerali iz naših telefona koji bi mogli da pomognu sa klimatskim promenama
Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum

Litijum u stijenama i podzemnim vodama

Druga dva, „napredna" projekta u Nemačkoj posvećeni su proizvodnji litijuma, kaže geolog u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Jedan je projekat kompanije Vulkan Enerdži Risorsez u Gornjem basenu reke Rajne, na jugozapadu zemlje, gde bi litijum mogao da se vadi iz podzemnih voda.

Drugo je nalazište u Rudnim gorama, na granici sa Češkom, gde je litijum u čvrstim stenama, a projekat vodi kompanija Cinvlad.

To nisu jedina istraživanja litijuma u Nemačkoj, ali su najrazvijenija.

„Dobijanje litijuma iz dubokih geotermalnih slanih rastvora biće 'nus produkt' proizvodnje toplotne i električne energije i zato je povezana sa izazovima koji se odnose na ove tehnologije.

„Vađenje litijuma iz Rudne gore biće više tradicionalno rudarenje", kaže Šmit.

Kod nemačkog mesta Cinvlad i češkog Cinovec, nadomak međudržavne granice, radi se na projektu kopanja litijuma u samom srcu evropske hemijske i automobilske industrije.

„Svi projekti podležu strogim zahtjevima da se poštuju ekološki i bezbjednosni standardi definisani nemačkim zakonima i regulatornim institucijama", dodaje geolog.

Kompanija Cinvladj e ranije predviđala da će u početku proizvoditi 12.000 tona godišnje, a u julu je saopšteno da će proizvesti znatno više između 16 -18.000 tona.

Cinvald je tako postao drugi najveći projekat vađenja litijuma iz tvrdih stena u Evropskoj uniji (EU) i treći u Evropi, dodaje se.

Razvija se i litijumski projekat u basenu Gornje Rajne na jugozapadu zemlje.

MJeštani ove oblasti pribojavaju se zbog širenja projekta, jer je pre desetak godina tokom ispitivanja geotermalnih izvora podrhtavalo tle, pisao je prošle godine sajt Politiko.

U međuvremenu je tehnologija uznapredovala i kompanija Vulkan enerdži, na čijem čelu su australijski i nemački geolozi, priželjkuje da bude prva koja će litijum dobijati „sa nula ugljendioksida" čime bi ostvarili san o potpuno zelenim električnim automobilima.

„Zato ne koristimo toplu vodu samo kao izvor energije, već koristimo jedinstven proces filtriranja litijuma iz ohlađene vode.

„Termalne vode onda vraćaju u podzemne rezervoare u zatvorenom kružnom sistemu", navodi se na sajtu kompanije.

Izvor:BBC