Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsjednicom Moldavije Majom Sandu, Šolc je rekao da Berlin „pažjivo prati dalji razvoj događaja“, javlja Rojters.

„Ukrajina je vrlo tajno i bez povratnih informacija pripremila svoju vojnu operaciju u Kurskoj oblasti, što je svakako posljedica situacije. Ovo je veoma ograničena operacija u smislu prostora, a vjerovatno i u smislu vremena“, rekao je Šolc.

U odvojenoj izjavi Šolc je rekao da će Njemačka nastaviti da bude najveća podrška Ukrajini u Evropi, čime je odgovorio na kontroverzne navode o „nestabilnoj podršci Nemačke Kijevu zbog unutrašnje politike“.

Šolcova tročlana koalicija, koja pokušava da postigne dogovor o budžetu, planira da prepolovi pomoć Ukrajini naredne godine, smatrajući da će manjak finansijske podrške Kijevu biti nadoknađen planom G7 da Ukrajini pozajmi 50 milijardi dolara.

Šolc je rekao da je plan G7 da koristi prihode od zamrznute ruske imovine za davanje kredita „tehnički zahtjevan, ali politički jasan“ i da će omogućiti značajno povećanje pomoći Ukrajini.

„Sa 50 milijardi dolara, zajedno sa sredstvima koja su stavljena na raspolaganje na nacionalnom nivou, ovo će biti više od onoga što je bilo dostupno Ukrajini u smislu podrške do danas“, rekao je Šolc.

Šolc je tokom posjete Kišinjevu ponovio podršku Moldaviji u svijetlu „ruskih naporima za destabilizaciju“.

Uporedo sa Šolcovovim komentarom o ukrajinskoj ofanzivi na Kursku oblast u Rusiji, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio da je ukrajinska kontraofanziva na Kursk zadala „ozbiljan udarac“ ratnom narativu ruskog predsjednika Vladimira Putina.

Borelj je u objavi na društvenoj mreži Iks pozvao na ukidanje ograničenja za Kijev da koristi oružje koje je isporučeno sa Zapada unutar Rusije.