Švabić: Drina godinama crna tačka gdje izbjeglice često gube svoje živote

Švabić: Drina godinama crna tačka gdje izbjeglice često gube svoje živote

U potrazi za boljim životom, na takozvanoj migrantskoj ruti, ugašeno je na stotine života. U reci Drini, u proteklih nekoliko godina, utopilo se više desetina izbeglica. Spriječavanje ovakvih tragedija, prema rečima stručnjaka, moguće je samo otvaranjem humanitarnih koridora i obezbjeđivanjem efikasne zaštite za te ljude.

U četvrtak se čamac pun iregularnih migranata prevrnuo na Drini kada su pokušali iz Srbije da uđu u BiH. Pronađena su tijela desetoro njih, među kojima i jedna beba.

Milica Švabić iz organizacije Klikaktiv za N1 navodi da ta tragedija nije novost na ovoj ruti, te da je reka Drina već godinama mapirana kao crna tačka i lokacija gde izbjeglice vrlo često gube svoje živote.

-Mi smo locirali 13 grobnica na lokalnom groblju u Loznici od kojih se 12 utopilo u Drini, sa bosanske strane granice taj broj je dalko veći – 260 migranata koji su se utopili prelazeći Drinu -kaže ona.

Prema njenim rečima, ovakve tragedije moguće je sprečiti reakcijama i na globalnom i na lokalnom planu.

-Jedini način da se spreče ovakve tragedije, ako govorimo na globolnom nivou, je da se otvore humanitarni koridori poput onih 2015. i 2016. i poslednjih godina kada su u pitanju ukrajinske izbeglice. Na taj način bi se omogućilo da bezbedno putuju i zatraže azil u evropskim zemljama. Ako pričamo o nekom lokalnom kontekstu, šta Srbija ili BiH mogu da učine to je obezbeđivanje efikasne zaštite za te ljude, adekvatnih smeštajnih kapaciteta, integracije tih ljudi, kako bi oni ostali u ovoj državi i ne bi imali potrebu da se obraćaju krijumčarima - kaže Švabić.

Ona ističe da se politika države Srbije prema izbjeglicama u poslednjih godinu dana drastično promenila.

-Trenutno sve češće vidimo tzv. policijsko nasilje, nasilna proterivanja izbeglica sa južnih granica države to uliva nepoverenje i oni se plaše da se obrate državnim institucijama, zbog toga krijumčaranje ceveta. Cena boravka u Srbiji i prelaska granice su drastično porasle, ali ljudi nemaju drugu opciju već da se obrate krijumčarima - kaže ona.

Navodi i da najveći broj izbeglica i dalje dolazi iz Sirije i Avganistana i da vraćanje u zemlje porekla za njih nije bezbedna opcija, te da upravo zato nemaju drugu opciju nego da se obraćaju krijumčarima, što ih, kako ističe, čini izuzetno ranjivim i često žrtvama trgovine ljudima.

-Državni organi, a prije svega Uprava granične policije i Komesarijat za izbjeglice i migracije prikazuju jednu nerealnu sliku na terenu. Veliki broj kampova trenutmno je zatvoren i broj ljudi koji su smješteni u otvorenim je izuzetno mali, do 500 ljudi. Država prikazuje da se broj migranata smanjio i da zapravo nema potrebe za smeštajem i bilo kakavom reakcijom. Međutim, ono što mi vidimo na terenu, posebno u Beogradu, je da se priliv nije smanjio i da na svakodnevnom nivou kroz Beograd prođe između 70 i 150 novih ljudi koji kreću ka severnim granicama u pokušaju da izađu iz zemlje - kaže Švabić.

Izvor:Pobjeda

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.