Braća Simatović, Igor i Mario, već duže od deceniju sarađuju sa Nemanjom Kuntićem, zastupnikom nekoliko firmi koje je SAD kasnije stavila na crnu listu zbog povezanosti sa trgovcem oružja Slobodanom Tešićem.

Jedna od firmi u kojoj Simatovići i Kuntić zajedno imaju udjela sada potražuje od Libije 10 miliona evra, na ime duga za oružje koje je ovoj zemlji prodala kompanija koju su SAD povezale upravo sa Tešićem. U toku je sudski postupak u kome se, između ostalog, odlučuje da li će država Srbija pomoći u naplati ovog duga.

Druga firma u kojoj je Igor Simatović sa Kuntićem bio suvlasnik od 2016, prethodno je bila u vlasništvu kiparske firme Moonstorm ltd. Sjedinjene Države su Moonstorm ltd stavile na listu sankcionisanih kompanija 2019. godine zbog veza sa Tešićem. 

Prepoznatljiv po svojim avijatičarskim Ray Ban naočarima i crvenoj beretki, Franko Simatović „Frenki“, komandant paravojne jedinice za specijalne operacije (JSO) koju je tokom rata 90-ih osnovala Služba državne bezbjednosti Srbije – oduvjek je gajio imidž misterioznog tipa. 

O Simatoviću, koji je osuđen na 15 godina zatvora za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu u BiH i Hrvatskoj, postoji malo pouzdanih informacija, zbog čega su ga mediji često nazivali i čovjekom „nezvanične biografije“.

Sličan stav prema javnosti gaji i jedan od najmoćnijih balkanskih trgovaca oružjem Slobodan Tešić. Provevši više od deceniju na crnim listama – prvo UN-a, a onda i SAD – rijetko je fotografisan u javnosti, a dosledno izbjegava i komunikaciju sa medijima.

Njih dvojicu do sada niko nije dovodio u (poslovnu) vezu.

BIRN otkriva da su Frenkijevi sinovi, Igor (48) i Mario Simatović (41), poslovali sa Tešićevim saradnicima i kompanijama.

Simatovići juniori više od 15 godina poslovno sarađuju sa Nemanjom Kuntićem, jednim od saradnika Slobodana Tešića. Stariji i poslovno aktivniji Igor Simatović gotovo je nerazdvojan od Kuntića kada je riječ o biznisu. Sa njim, na različite načine, sarađivao je u barem sedam kompanija.

Jedna od firmi u kojoj su tragove ostavili i Kuntić i braća Simatović jeste „Topčider heights“. Ova firma je svojevremeno bila u vlasništvu kiparske firme Moonstorm ltd, koja je 2019. stavljena na crnu listu SAD upravo zbog povezanosti sa Tešićem. Poslednji vlasnici te kompanije su Kuntić i Igor Simatović, i to preko firme registrovane u SAD.

Braća Simatović, zajedno sa Kuntićem, imaju interes i u beogradskoj kompaniji „East Iron“.  Ova firma je, kako je pisao Forbs Srbija, trenutno vlasnik 10 miliona evra vrednog potraživanja koje je libijsko ministarstvo odbrane prethodno imalo prema kiparskoj firmi Charso Limited – takođe na crnoj listi SAD zbog veza sa Tešićem.

Ovaj dug povezan je sa kontroverznim ugovorom o isporuci oružja Libiji iz 2014. godine kada je država Srbija praktično uvela Tešićev Charso Limited kao privatnog posrednika u međudržavnom poslu, bez jasnog obrazloženja.

Kako su Frenkijevi sinovi završili u poslovima sa Tešićem, nije do kraja jasno. Dva izvora – jedan bivši zaposlenik u namenskoj industriji, a drugi privatni trgovac naoružanjem – kažu za BIRN da je najverovatnije Boško Radonjić, jedan od osnivača „Grupe Amerika“, organizovane kriminalne grupe optuživane za trgovinu kokainom, bio veza između Frenkija i Tešića.

Radonjić je bio živopisan lik. U SAD je otišao 70-ih godina prošlog vijeka, gdje se zbližio sa četničkom imigracijom, a osuđen je u Americi zbog planiranja više bombaških napada na diplomatske misije Jugoslavije, prema pisanju OCCRP-ja. Svojevremeno je uspio da dođe na čelo irsko-američke bande „Vestis“ (Zapadnjaci) koja je dominirala njujorškim naseljem Paklena kuhinja, a sarađivao je i sa Džon Gotijem, šefom italijanske mafijaške porodice Gambino. Tokom 90-ih vratio se na Balkan, praveći veze sa srpskom službom bezbednosti.

Trgovac oružjem koji je želeo da ostane neimenovan kaže za BIRN da je Franko Simatović bio čest gost u Radonjićevom beogradskom noćnom klubu „Lotus“ u periodu pre nego što je jedan od osnivača „Crvenih beretki“ konačno poslat u Hag krajem 2009. godine.

„Frenki je stalno sjedio tamo, kao i Tešić. To bi moglo biti mjesto gdje su se njihovi putevi ukrstili“, navodi za BIRN.

Franko Simatović
Franko ’Frenki’ Simatović bio je najbliži saradnik Jovice Stanišića, šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije tokom vlasti Slobodana Miloševića. Njih dvojica su 2023. osuđeni na 15 godina zatvora kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su počinile razne srpske snage u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Adam Veber, jedan od haških tužilaca u ovom predmetu od 2009. do 2013. godine, ističe da su njih dvojica bili „iskre koje su zapalile kuću“. Fotografija: Srđan Ilić

Zastupnik Tešićevih firmi i dugogodišnji saradnik Simatovića

Četrdesetsedmogodišnji Nemanja Kuntić glavna je veza između Tešića i sinova Frenkija Simatovića.

Kuntić je bio dugogodišnji zastupnik Moonstorm ltd, kiparske firme koja je od 2019. godine na crnoj listi SAD zbog toga što je „pod kontrolom Tešića“, pokazuje dokumentacija do koje je došao BIRN.

Crnogorski mediji su još 2015. pisali da je Kuntić predstavljao Moonstorm ltd u poslu izvoza minobacača iz Albanije u Jemen, preko crnogorske Luke Bar.

Moonstorm je registrovan na istoj adresi kao i još dvije firme koje su SAD sankcionisale zbog veza sa Tešićem  – Charso Limited i Grawit Limited.

Dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da je Kuntić sarađivao i sa Goranom Andrićem koji je, prema tvrdnjama OFAC, jedan od Tešićevih najbližih saradnika koji ga je predstavljao u međunarodnim prodajama u vrijeme kada je Tešić bio na UN-ovoj listi zabrane putovanja.

Kuntić i Andrić povezani su preko kompanije Alpha International LLC, koja je registrovana u Delaveru, američkom ‘poreskom raju’. Kuntić je bio pravni zastupnik kompanije, a Andrić pravni zastupnik njenog ogranka u Srbiji do 2010. godine.

Srpski ogranak Alpha International LLC, registrovan je na istoj adresi kao i Velcom Trade, još jedne firme koju su SAD sankcionisale zbog toga što je pod kontrolom Gorana Andrića, odnosno Tešića. 

Interesantno, krajnji vlasnik Alpha International je bio upravo kiparski Moonstorm ltd.

Nemanja Kuntić nije želeo da odgovara na pitanja BIRN-a o svom odnosu sa Tešičem. 

„Neću ništa da odgovaram“, bio je kratak u telefonskom razgovoru.

Kuntić i Moonstrom punomoćje

Tešićev ’Moonstorm’ i Simatovići

BIRN otkriva da su braća Simatović, prevashodno Igor Simatović, imali i direktne veze sa Tešićevim Moonstorm Ltd. – i to preko srpske kompanije Topčider Heights.

Ova kompanija prvobitno je osnovana 2005. godine kao „CT Group“, a zatim je preimenovana u „Neoport“ 2008. kada je stoprocentni vlasnik firme postao Nemanja Kuntić, prethodno manjinski vlasnik. Jedna od prvih stvari koje je učinio te 2008. jeste postavljanje za direktora tada 24-godišnjeg Maria Simatovića, Frenkijevog mlađeg sina.

Kompanija je 2009. godine preimenovana u Topčider heights, a Maria Simatovića menja Milan Garača koji je, unevši u kapital firme stan vredan 390.000 evra, preuzeo i više od 99 odsto vlasništva. 

Garača je već sledeće godine, zajedno sa unetim stanom, bez ikakve naknade vlasništvo prepustio Tešićevom “Moonstorm ltd“.

Pet godina kasnije dešava se nekoliko zanimljivih vlasničkih promjena. 

U oktobru 2015. Moonstorm – koji zastupa Kuntić – predaje vlasništvo kompaniji „Pro Sport Inc“ registrovanoj u Belizeu –  koju takođe zastupa Kuntić.

Samo tri meseca kasnije, vlasništvo se ponovo menja. 

Topčider heights ovoga puta preuzima Winter Investment LLC, firma registrovanu u Vašingtonu, a čiji je vlasništvo dele Kuntić i Igor Simatović, pokazuje dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Nemanja Kuntić winter investment llc

Igor Simatović winter investment llc

Korišćenje ofšor firmi i česte promjene vlasništva karakteristične su za poslove Kuntića i Igora Simatovića. Njih dvojica, inače isto godište, sarađivali su u bar sedam kompanija.

Taj mehanizam poslovanja sam po sebi nije nezakonit, a BIRN nije skupio nikakve dokaze koji ukazuju da su Kuntić iili Simatovići prekršili zakon. 

Međutim, Goran Radosavljević, direktor FEFA fakulteta, kaže za BIRN da, generalno gledano, učestala upotreba ofšor firmi i promjena vlasništva mogu biti „crvena zastavica“ za institucije koje se bave borbom protiv korupcije i finansijskog kriminala.

On objašnjava zašto se „ofšor“ firme često koriste:

„Prvo, ljudi koje stoje iza njih žele da se njihove finansijske transakcije teže prate, kako bi se iz nekog razloga sakrilo poreklo novca. Često se to radi kada je novac dobijen kriminalnim aktivnostima; drugo, da se sakrije pravi vlasnik; i treće, da se izbegne plaćanje poreza u celosti”.

Libijski posao vredan 10 miliona evra

Kontroverzni posao prodaje oružja Libiji ugovoren 2014. godine, a u koji je država kao posrednika uvela privatnu firmu Slobodana Tešića, nedavno je ponovo postao predmet interesovanja javnosti. 

U martu je Forbs Srbija objavila tekst u kome se navodi da je malo poznata firma East Iron preuzela dug od Tešićeve firme Charso Limited, kao i da je dogovoreno da će toj firmi dug koji ima libijsko ministarstvo odbrane platiti država Srbija iz budžeta, i to tako što će „prebiti“ svoj dug koji ima prema Libiji po osnovu kredita za uvoz libijske nafte iz vremena socijalističke Jugoslavije.

BIRN otkriva da su iza firme „East Iron doo“, pored Kuntića, upravo sinovi Frenkija Simatovića. Mario Simatović i Kuntić trenutno imaju po 25 odsto vlasništva u firmi. Preostalih 50 odsto vlasništva je do februara ove godine držao Igor Simatović, kada je odlučio da taj udio besplatno ustupi Nataši Jurišić Trojanović, direktorki u njegovoj firmi Green Water.

Prema dokumentaciji Privrednog suda u Beogradu koju je BIRN pribavio po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, još uvek nije doneta odluka da li će država Srbija iz budžeta pokriti dug East Irona tako što će „prebiti“ državni dug koji ima prema Libiji.

Kako se navodi u dokumentaciji, ministarstvo spoljnih poslova je saglasno sa tim načinom rješavanja spora, dok se ministarstvo finansija protivi iz više različitih razloga. Privredni sud u Beogradu prvobitno je odbio predlog East Iron-a da se na taj način namiri dug, međutim, Apelacioni Privredni sud je utvrdio greške prilikom donošenja ove odluke, i vratio slučaj na ponovo odlučivanje.

BIRN je poslao pitanja East Iron-u, i svim akterima pojedinačno, u vezi sa ovim poslom, međutim, advokat firme Vladimir Šumkarac istakao je u pisanom odgovoru, a nakon konsultacija sa svojim klijentima, da ništa u vezi ovog postupka “neće komentarisati, jer je isti još uvek u toku“. 

„…a Vas bi zamolili da navedeni postupak takodje ne komentarišete u Vašim objavama dok se isti ne okonča pred Privrednim sudom u Beogradu, jer će se u suprotnom to tumačiti kao vid pritiska na postupajući sud prije donošenja odluke u izvršnom postupku, što može značiti Vaše direktno mješanje u navedeni izvršni postupak koji je još uvijek u toku, a samim tim i odgovornost za svaku eventualnu štetu koja proistekne iz takvog postupanja,“ navodi se u odgovoru.

Prema prethodnom istraživanju Insajdera, koreni „libijskog posla“ datiraju od aprila 2013. kada je delegacija Libije posjetila Ministarstvo odbrane Srbije, na čijem je čelu u to vreme bio sadašnji predsjednik države Aleksandar Vučić.

Kako je otkrila fotografija objavljena na sajtu MO, sastanku je prisustvovao i Tešić koji je u to vreme bio na crnoj listi UN-a zbog kršenja embarga na izvoz oružja Liberiji.

Petar Bošković, bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, koji je takođe prisustvovao sastanku, ističe da je Tešićevo učešće bilo potpuno iznenađenje.

„Bio sam šokiran njegovim prisustvom na tom sastanku”, naglašava Bošković za BIRN. „To je apsolutno bio politički potez SNS-a da Tešić bude tamo“.

Sastanak je kasnije rezultirao dogovorom o izvozu oružja u Libiju, a posrednik u tom poslu bio je upravo Charso Limited, uprkos tome što država u poslovima sa Libijom do tada nije koristila privatne posrednike.

U izveštaju Saveta bezbednosti UN-a iz 2015. godine direktno se pominje Tešićeva uloga u izvozu oružja za Libiju, kao i da je to urađeno uprkos činjenici da je tada bio pod pod sankcijama UN-a.

Charso Limited je 2017. godine stavljen na crnu listu SAD, a godinu dana kasnije East Iron preuzima potraživanje vredno oko 10 miliona evra.

Slobodan Tešić na sastanku sa libijskom delegacijom i predstavnicima ministarstva odbrane Srbije
Sastanak libijske delegacije sa predstavnicima ministarstva odbrane Srbije na kom je prisustvovao i privatni trgovac Slobodan Tešić (treći sa desne strane).
April 2013. Fotografija: Ministarstvo odbrane

Pojedini izvori tvrde da veze Simatovića u Libiji nisu od skoro. Jedan bivši zaposlenik institucije pod okriljem Ministarstva odbrane kaže za BIRN da je Mario Simatović, iako mlad, imao određenu ulogu kada je libijska delegacija koju je predvodio sin Muamera Gadafija, Saif al-Islam, posetila Srbiju između 2008. i 2010. godine, a kada je, između ostalog, ugovaran i posao za izgradnju vojne bolnice u Tripoliju.

„On (Mario) je uvek bio tu sa delegacijom, organizovao je aktivnosti, pravio rezervacije za klubove i restorane. Imao je vezu sa nekim na libijskoj strani ”, ističe izvor BIRN-a.

„Kako je Frenkijev sin završio u tom poslu? Pretpostavljam da se radi o starim vezama bezbednosnih službi”, dodaje.

BIRN je preko advokata Šumkarca poslao pitanja braći Simatović pitanja u vezi sa poslovima i vezama koji se pominju u tekstu, međutim, nisu bili zainteresovani da odgovore.

„U vezi Vaših ostalih pitanja koja se odnose na lične odnose lica koja ste naveli u navedenom mailu, takodje iste nećemo komentarisati, upravo iz razloga nepostojanja javnog interesa za saznanje o eventualnim prijateljskim vezama određenih ljudi“, navodi se u odgovoru dostavljenom elektronskom poštom.

Poslovi sa Bekom i interesi u rudarstvu

Trgovac oružja Slobodan Tešić nije jedini moćnik sa kojim je Igor Simatović poslovao.

Simatović deli vlasništvo u kompaniji Blancora registrovanoj za pružanje finansijskih usluga sa srpskim kontroverznim biznismenom Milanom Bekom, poznatom po učešću u nizu privatizacija koje je Evropska Unija označila kao sumnjive – Luke Beograd, Večernjih novosti i C Marketa.

Simatović u Blancori ima 20 odsto vlasništva preko svoje druge firme, Green Water, dok ostatak drži Beko preko grčke kompanije Oradea Monoprosopi. Preko iste grčke firme Beko je vlasnik i Luke Beograd čiju je privatizaciju Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno označio kao jednu od najproblematičnijih i u kojoj je “potpuno jasno vidljiva ta sprega između politike i krupnog kapitala“.

Direktor Blancore je Goran Mrđa, dugogodišnji Bekov saradnik, koji je u vreme prodaje Luke Beograd bio direktor Agencije za privatizaciju Srbije. Iako je protiv njega podignuta optužnica, oslobođen je optužbi za krivično djelo zloupotreba službenog položaja.

Poslovni odnosi Igora Simatovića i Beka idu više od decenije unazad. Simatović je od 2009. do 2012. godine bio direktor firme ‘Zemunikum real estate’ koja je u to vreme kupila nekretnine vrijedne milion evra u Zemunu.

Zemunikum je u to vrijeme bila u vlasništvu kompanije Stadlux investments, firme registrovane u Luksemburgu, koja je 2006. godine bila uključena u privatizaciju Večernjih novosti, još jedne kontroverzne prodaje u kojoj je Savet za borbu protiv korupcije video nezakonitu ulogu Beka.

Igor Simatović aktivan je i u rudarstvu. Preko bugarske firme Cuprum Plus ltd ima udeo u vlasništvu nekoliko srpskih kompanija zainteresovanih za geološka istraživanja. Jedna od njih, Deep Research doo, ima važeću dozvolu za istraživanja u rudnom polju Raška.

Izvor:birn.rs