Predstavljamo vam rezultate istraživanja do kojih je došao tim lekara sa klinike iz Arizone koja se bavi naturopatijom. Naturopatija je medicinska grana koja spaja klasičnu i tradicionalnu medicinu i neguje holistički pristup lečenja. Vođa istraživanja sprovedenih o vitaminu D na ovoj klinici je Alen Kristensen, koji je za "Hafington post" rekao sledeće:

Skoro svi imaju manjak vitamina D u krvi.

I skoro svi se iznenade kad saznaju za to.

Potom je objasnio zašto je vitamin D važan i kako da ga steknemo u količinama koje mogu da ojačaju naše zdravlje.

Zato što su mnogobrojne studije i istraživanja pokazali da je nedostatak vitamina D povezan sa višom stopom smrtnosti s jedne strane, a sa druge povećava rizik od:

• Visokog krvnog pritiska • Virusnih i bakterijskih infekcija • Osteoporoze • Alergija i astme • Malignih oboljenja • Dijabestesa • Infarkta • Multiplaskleroze • Mentalnih bolesti • Hroničnog bola

Koliko nam vitamina treba?

Apsorpcija vitamina D je individualna. Zbog toga neki ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina u krvi iako uzimaju preporučenu dozu dnevno. "Vitamin D Council" smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od gore navedenih bolesti.

Međutim, istraživanje sprovedeno na 18.883 ljudi u periodu od 2001. do 2004. pokazalo je da ljudi imaju u prosjeku 30 ng/ml. Taj nivo je nizak i može se smatrati nedostatkom vitamina D.

Zašto ga nemamo dovoljno?

Suplementi su slabi

Većina multivitaminskih suplemenata, pa čak i suplemenata koji su čist vitamin D, sadrži 400 internacionalnih jedinica ovog vitamina (400 IU). Ta doza podiže nivo vitamina D u krvi za 4 ng/ml, što je apsolutno nedovoljno da bismo imali ikakve koristi.

Hrana je siromašna

Učesnici pomenutog istraživanja hranom unose u proseku od 144 do 288 IU vitamina D dnevno. Ta količina podiže nivo vitamina D u krvi za 2 ng/ml, što je takođe nedovoljno da bi se bilo kako odrazilo na zdravlje. Ljudi koji piju mnogo punomasnog mlijeka obogaćenog sintetičkim vitaminom D mogu da unesu dovoljno ovog vitamina tim putem, ali onda nastaju drugi problemu poput gojaznosti, lošeg varenja i hroničnog zatvora.

Sunce je opasno, a nedovoljno

Uvreženo je mišljenje da je 15 minuta na suncu dnevno dovoljno da bi organizam proizveo dovoljno vitamina D. Ipak, dokazano je da nije, jer je kod surfera koji nedeljno na suncu provedu 15 sati takođe identifikovan nedostatak vitamina D u krvi. Osim toga, kreme za zaštitu od sunca sprječavaju proizvodnju vitamina D, dok, s druge strane, boravak na suncu bez zaštite povećava rizik od melanoma.

Salo nam krade vitamin D

Uz sve ove prepreke na koje naš organizam nailazi u pokušaju da se snabde vitaminom D, tu je i salo! Ono bukvalno krade rezerve vitamina D iz krvi. Što više sala imamo na stomaku, to ćemo manje vitamina D moći da iskoristimo. Vitamin D ostaje "zarobljen" u salu, ne odlazi u krv i samim tim ga imamo manje nego što bismo ga imali da nismo debeli.

Koliko vitamina je potrebno da unesemo dnevno?

Odrasle osobe koje unose 2.000 IU vitamina D dnevno, podići će njegov nivo u krvi za 20 ng/ml. Dakle, većini treba 5.000 IU dnevno da bi nivo ovog vitamina u krvi bio 50 ng/ml.

Koja vrsta vitamina D je najbolja?

Vitamin D3 treba uzimati kao suplement, ali u dovoljno velikim dozama, i to obavezno uz hranu. Najbolje je da to budu male porcije orašastih plodova, butera, ulja, mesa ili masne ribe. Hrana pomaže apsorpciju vitamina D3.

Možemo li da preteramo sa vitaminom D?

Možemo, ali on nije toksičan. Studija iz 2006. Pokazala je da ljudi koji su dnevno unosili 100.000 IU vitamina u periodu od četiri do šest meseci nisu pokazivali znake akutnog trovanja. Nivo od 150 ng/ml vitamina D u krvi smatra se toksičnim, ali čak i ako imate malo iznad 80 ng/ml, ništa vam se loše neće dogoditi.

Šta treba da radimo?

Uradite analizu vitamina D u krvi. Najbolji test se zove 25 (OH) vitamin D. Radi se u svim laboratorijama. Uzimajte dovoljne količine sintetičkog vitamina D kako biste dostigli nivo od 40-80 ng/ml u krvi. Za većinu ljudi to je od 4.000 IU do 10.000 IU dnevno. Nekima je potrebno i više. Podrazumjeva se da sve ovo treba da radite u dogovoru sa svojim ljekarom.

Izvor:espreso.co.rs