U drevnoj Kini, djevojka koja se udavala, odlazila bi da živi u domu svog muža i služila bi njemu i njegovoj majci. Tako se dogodilo da jedna djevojka, nakon vjenčanja, nije mogla da podnese stalne kritike i maltretiranje svoje svekrve. Odlučila je da se oslobodi nje.

Djevojka je otišla kod travara, koji je bio prijatelj njenog oca. Rekla mu je: — Ne mogu više da živim sa svojom svekrvom. Ona me izluđuje. Možete li mi pomoći? Dobro ću vam platiti. — Šta mogu da učinim za tebe? — upitao je travar. — Želim da mi prodate otrov. Otrujem svekrvu i riješim se svih problema — odgovorila je ona.

Nakon dugog razmišljanja, travar je rekao: — Dobro, pomoći ću ti. Ali moraš razumjeti dvije stvari. Prvo, ne možeš odmah otrovati svekrvu, jer će ljudi posumnjati šta se dogodilo. Daću ti biljke koje će je postepeno ubijati, tako da nikome neće pasti na pamet da je otrovana. Drugo, kako bi potpuno izbegla svaku sumnju, moraš obuzdati svoj bijes, naučiti da je poštuješ, voliš, slušaš i da budeš strpljiva. Tada niko neće sumnjati u tebe kada umre.

Devojka je pristala na sve, uzela biljke i počela da ih dodaje u jelo svekrvi. Osim toga, naučila je da kontroliše sebe, da sluša svekrvu i da je poštuje. Kada je svekrva primjetila promjenu u ponašanju svoje snahe, iz srca ju je zavoljela. Govorila je svima da ima najbolju snahu, takvu o kojoj se može samo sanjati. Posle šest mjeseci, njihov odnos postao je blizak kao između majke i rođene ćerke.

Jednog dana, djevojka je otišla kod travara i molila ga: — Molim te, spasi moju svekrvu od otrova koji sam joj davala. Ne želim da je ubijem. Postala je najdivnija svekrva, i volim je.

Travar se nasmijao i odgovorio: — Ne brini, nisam ti dao nikakav otrov. Ono što sam ti dao, bili su samo začini. Otrov je bio samo u tvojoj glavi, i sama si ga se oslobodila.

Izvor:femina