Posao Andrijusa Kubilijusa, bivšeg premijera Litvanije, biće da vodi političke bitke prije nego vojne kampanje. Međutim, ishod tih bitaka može imati vojni značaj, ocjenjuje Rojters.

Kubilijus je žestoki kritičar Rusije i pristalica Ukrajine.

“Onima koji tvrde da bi Ukrajina trebalo da pristane na Putinove (ruski lider Vladimir) mirovne uslove, predlažem da razmotre mogućnost da ponude Putinu dio teritorije svoje zemlje”, rekao je u julu u Evropskom parlamentu.

Kubilijus je juče u intervjuu za Rojters rekao da EU mora brzo da pojača svoju odbranu jer bi Rusija mogla biti spremna za sukob za šest do osam godina.

“Ministri odbrane i generali NATO-a slažu se da bi Vladimir Putin mogao biti spreman za sukob s NATO-om i EU za 6-8 godina. Ako ozbiljno shvatimo ove procjene, onda je to vrijeme za koje treba da se adekvatno pripremimo, i ono je kratko. To znači da moramo donositi brze i ambiciozne odluke”, rekao je.

Iako njegova nova titula zvuči grandiozno, EU ima samo sporednu ulogu u odbrani, oblasti u kojoj nacionalne prijestonice pomno čuvaju svoju suverenost, piše “Politiko”.

Kubilijusova misija je da unaprijedi industriju oružja na kontinentu, tako što će podstaći zemlje EU da više ulažu u evropsko naoružanje i da zajednički nabavljaju oružje s drugim vladama - kao i da podstakne kompanije da više sarađuju preko granica.

Nova pozicija pokazuje kako je bezbjednost dospjela u vrh političke agende EU nakon ruske invazije na Ukrajinu, podstaknuta strahovima da Evropa možda neće moći da se oslanja na Vašington za zaštitu ako Donald Tramp ponovo postane predsjednik, navodi Rojters.

To je takođe odraz želje šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, bivše ministarke odbrane Njemačke, da EK igra veću ulogu u vojnoj politici.

“Evropa mora trošiti više, bolje, trošiti evropski”, rekla je fon der Lajen Kubilijusu u pismu u kojem je opisala njegovu ulogu nakon što ga je u utorak nominovala za člana svog novog glavnog tima.

Ona je predložila stvaranje nove pozicije ranije ove godine kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, što predstavlja odstupanje od tradicije EU koja sebe vidi kao projekat posvećen miru, piše “Politiko”.
Kubilijus (67) će se suočiti sa velikim preprekama ako dobije zeleno svjetlo od Evropskog parlamenta, u kojem trenutno sjedi kao poslanik desnog centra.

Odnosi vlada sa svojim nacionalnim proizvođačima oružja su duboko ukorijenjeni, a prethodni pokušaji da se oni olabave imali su ograničen uspjeh, piše Rojters i dodaje da su neke vlade EU duboko oprezne prema tome da Briselu daju pravo da odlučuje o tome kako troše na odbranu ili organizuju vojne industrije.

Fon der Lajen pokušava da umiri vlade dok ujedno zagovara veću ulogu EU.

“Članice će uvijek biti odgovorne za svoje oružane snage - od doktrine do raspoređivanja”, navela je u pismu. “Međutim, postoji mnogo toga što Evropa može da uradi da pruži podršku - u pogledu investicija, industrije, nabavke, istraživanja, inovacija i još mnogo toga.”

Kako navodi Rojters, Kubilijus će takođe imati ograničenu pravnu podršku. Evropska komisija nema pravni mandat da formuliše odbrambene politike, koje su u nadležnosti nacionalnih vlada.

“Kada evropske zemlje koordinišu svoje aktivnosti u oblasti odbrane, to se uglavnom dešava kroz NATO, a ne kroz EU. A neki saveznici NATO-a, poput SAD, Britanije i Turske, ne podržavaju inicijative EU u oblasti odbrane koje vide kao protekcionističke, što smanjuje izglede za njihove firme na evropskom tržištu”, navodi britanska agencija.

Kubilijus je dobio zadatak da predloži vojne projekte od “zajedničkog evropskog interesa” za odbranu od napada iz vazduha i sajber prostora. Zadužen je i za to da strategije odbrambene industrije koju je predložila Komisija pretvori u zakon.

Međutim, taj plan je došao s početnim finansiranjem od samo 1,5 milijardi eura - što je mala suma u smislu vojne nabavke.

Da bi Kubilijus ispunio svoju misiju, EU će biti potrebno mnogo više novca za takve inicijative, što znači da bi jedna od najvećih Kubilijusovih borbi mogla biti oko narednog dugoročnog budžeta bloka, ističe Rojters.

“Moraćete da ubijedite one zemlje koje povećavaju svoje budžete za odbranu da takođe odvoje određena sredstva za takve instrumente EU”, kazao je Guntram Volf, viši saradnik u istraživačkom centru Brojgel.

Baltički krug
“Politiko” piše da su neke velike zemlje poput Poljske i Francuske pokazale interesovanje kada je Fon der Lajen prvi put predložila novu poziciju, ali su odustale kada je postalo jasno da ona neće biti ključna.

Litvanac će morati da odgovara Finkinji Heni Virkunen, koja će biti na čelu tehnološkog resora, rekla je Fon der Lajen.

Dok će Kubilijus morati da se bori za uticaj u Komisiji, on će biti dio snažnog antiruskog kruga, navodi briselski portal.

Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, imenovana je za glavnog diplomatu EU, tako da je ona javno lice bloka za odgovor na ruske aktivnosti i takođe upravlja Evropskim fondom za mir i vojnim operacijama EU.

I Virkunen dolazi iz jedne od država bloka koje su najskeptičnije prema Rusiji.

Kubilijus ima mnogo političkog iskustva. Bio je dvaput premijer Litvanije, vodeći zemlju kroz globalnu ekonomsku krizu, što mu je donijelo “kultni” status u domovini, rekao je Petras Auštrevičius, litvanski poslanik EP iz grupe Obnovimo Evropu. Kubilijus je član konzervativne Evropske narodne stranke, iste grupacije kojoj pripada i Fon der Lajen.

“Politiko” ocjenjuje da to što dolazi iz male države ima svoje prednosti i da Kubiljius može biti autoritativniji kada traži novac EU u poređenju s nekim iz velike zemlje, ko bi bio optužen za pokušaj jačanja svojih nacionalnih industrijskih grupa.