Ukoliko Evropski parlament izglasa ovaj predlog, sve strane, a prvo američke kompanije kao što su Gugl, Jahu ili Fejsbuk morale bi da traže dozvolu od evropskih institucija prije nego vlastima SAD-a otkriju povjerljive podatke građana EU.

Predlog se razmatra više od dvije godine, a aktuelizovan je poslednjom špijunskom aferom i otkrićem da NSA (National Security Agency) nadgleda elektronske komunikacije unutar EU.

Predlog mora da dobije podršku vlada svih članica Unije, potom i Evropskog parlamenta, iako se očekuje da će SAD snažno lobirati protiv njega, prenosi Tanjug.

Radna grupa je toga bila svjesna kad je utvrdila ovaj predlog, ali istrajni su u tome da se na građane EU odnose samo evropski zakoni o privatnosti, bez obzira na to koja strana kompanija vodi brigu o njihovim podacima.

Predviđene kazne za kršenje ovog zakona mogle bi da budu do 100 miliona EUR ili do pet odsto ukupnih globalnih prihoda kažnjene kompanije (primjenjuje se veći iznos).

To bi moglo značajno da utiče na poslovanje kompanije koja se ogluši na nove odredbe, a pokazuje i odlučnost EU u borbi za privatnost svojih građan na internetu.