Kao dokaze za te tvrdnje agencija, između ostalog, navodi demonstracije protiv vlasti u Kijevu i nastojanje balkanskih zemalja da se pridruže, Uniji.

Od kada su ukrajinske vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa Briselom o kojem su godinama pregovarale, opozicija je na ulicama, maše evropskim zastavama i traži nastavak približivanja Uniji, odnosno smjenjivanje predsjednika Viktora Janukoviča koji je popustio pod pritiscima Rusije, navodi dalje u analizi Frans pres.

Evropska unija je model, izvor inspiracije po demokratiji, pravnoj državi, a tu su i otvaranje tržišta i željeni rast životnog standarda, rekao je jedan evropski izvor. Za Ukrajince sporazum o povzivanju sa EU je "simbol", "ključ koji im otvara put ka Evropi", rekao je evropski diplomata i dodao da Ukrajinci više ne mogu da podnesu autoritarnu vlast, postkomunistički mentalitet, političku nepravdu i ekonomsko propadanje.

Navodi se i da je, uprkos teškoćama pri integraciji, proevropsko osjećanje jako i na Balkanu koji se takođe oslobodio komunizma prije no što je zapao u rat tokom 1990-ih. "Te zemlje i dalje imaju živo sjećanje na sukobe, traže stabilnost, a jedini put ka tome je evropski projekat", rekao je jedan evropski izvor.

Balkanse zemlje kucaju na vrata EU već nekoliko godina i Srbija tako čeka zvaničan početak pregovora o pristupanju narednih nedelja, naveo je izvor Frans presa.

Suprotno tome, u brojnim državama EU, a posebno u zemljama najteže pogodjenim krizom, podrška evropskoj građevini je znatno opala poslednjih godina, i strahuje se od porasta uticaja evroskeptičnih partija na predstojećim izborima za Evropski parlament iduće godine.

Ljudi iz Zapadne Evrope koji skoro 70 godina žive u demokratiji i otvorenoj privredi, smatraju te slobode očiglednim i ono što "podstiče njihove susjede na istoku njih ostavlja hladnim" - rekao je Jan Tešo, iz centra Karnegi Jurop.

Ali, privlačna snaga Evrope takođe donosi rizik neuspjeha evropskog projekta, navodi Frans pres i dodaje da se strahuje od toga šta donose uzastopna proširenja.

Tešo iz Karnegi centra je naveo više razloga za nepovjerenje građana Unije prema proširenju - u očima mnogih istočne i balkanske zemlje su udaljene od srca Evrope, kriza pothranjuje povlačenje u sebe i odbacivanje drugih, proširenje se češto povezuje s nepopularnom idejom globalizacije, donosi osjećaj da se Unija razvodnjava i slabi.

Svi ti razlozi objašnjavaju sve veći otpor evropske javnosti i evropskih vođa prema prijemu novih člaova, navodi agencija Frans pres i dodaje da je u anketi Evrobarometra objavljenoj proletos, 52 odsto Evropljana reklo da je protiv novog proširenja članstva.

Iz straha od dolaska radne snage sa istoka - takozvanog "poljskog vodoinstalatera" koji po niskoj cijeni otima posao zapadnom kolegi, evropska javnost je nepovjerljiva prema proširenju, navodi francuska agencija.

Tačno je da je Hrvatska ušla u Uniju 1. jula, ali, opšte uzev, proširenje je izgleda na mrtvoj tački, navodi još Frans pres i dodaje da proces približvanja balkanskih zemalja EU ide "brzinom puža", a da se i ne govori o pregovorima sa Turskom koji su dugo blokirani.

Što se tiče bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom tri male baltičke zemlje koje su ušle u EU 2004. godine, Evropljani im nisu nikad ni ponudili tu perspektivu, navodi francuska agencija.

(b92)