Od kada su ukrajinske vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa Briselom o kojem su godinama pregovarale, opozicija je na ulicama, maše evropskim zastavama i traži nastavak približivanja Uniji, odnosno smjenjivanje predsjednika Viktora Janukoviča, koji je popustio pod pritiscima Rusije. 

Evropska unija je model, izvor inspiracije po demokratiji, pravnoj državi, a tu su i otvaranje tržišta i željeni rast životnog standarda, rekao je jedan evropski izvor.

Za Ukrajince je sporazum o povezivanju sa EU „simbol“, „ključ koji im otvara put ka Evropi“, rekao je jedan evropski diplomata i dodao da Ukrajinci više ne mogu da podnesu autoritarnu vlast, postkomunistički mentalitet, političku nepravdu i ekonomsko propadanje.

Uprkos teškoćama pri integraciji, proevropsko osjećanje je jako i na Balkanu koji se takođe oslobodio komunizma prije no što je zapao u rat tokom 1990-ih, navodi AFP.

„Te zemlje i dalje imaju živo sjećanje na sukobe, traže stabilnost, a jedini put ka tome je evropski projekat“, rekao je jedan evropski izvor.

Balkanske zemlje kucaju na vrata EU već nekoliko godina i Srbija tako čeka zvaničan početak pregovora o pristupanju narednih nedjelja, naveo je taj izvor. Suprotno tome, u brojnim državama EU, a posebno u zemljama najteže pogođenim krizom, podrška evropskom projektu je znatno opala posljednjih godina i strahuje se od porasta uticaja evroskeptičnihpartija na izborima za Evropski parlament iduće godine.

Ljudi iz Zapadne Evrope, koji skoro 70 godina žive u demokratiji i otvorenoj privredi, smatraju te slobode očiglednim i ono što „podstiče njihove susjede na istoku njih ostavlja hladnim“, kaže Jan Tešo iz centra Karnegi Jurop (Carnegie Europe).

Ali, privlačna snaga Evrope takođe donosi rizik neuspjeha evropskog projekta, navodi Frans pres i dodaje da se strahuje od toga šta donose uzastopna proširenja.

Tešo iz Karnegi centra je naveo više razloga za nepovjerenje građana Unije prema proširenju - u očima mnogih istočne i balkanske zemlje su udaljene od srca Evrope, kriza pothranjuje povlačenje u sebe i odbacivanje drugih, proširenje se češto povezuje s nepopularnom idejom globalizacije, donosi osjećaj da se Unija razvodnjava i slabi.

Svi ti razlozi objašnjavaju sve veći otpor evropske javnosti i evropskih vođa prema prijemu novih članova, navodi AFP.

U anketi Eurobarometra objavljenoj proljetos, 52 odsto Evropljana je reklo da je protiv novog proširenja članstva. Iz straha od dolaska radne snage sa istoka - takozvanog „poljskog vodoinstalatera“ koji po niskoj cijeni otima posao zapadnom kolegi, evropska javnost je nepovjerljiva prema proširenju, navodi francuska agencija.

Tačno je da je Hrvatska ušla u Uniju 1. jula, ali, opšte uzev, proširenje je izgleda na mrtvoj tački, navodi Frans pres i dodaje da proces približavanja balkanskih zemalja EU ide „brzinom puža“, a da se i ne govori o pregovorima sa Turskom koji su dugo blokirani.

A što se tiče bivših sovjetskih republika, sa izuzetkom tri male baltičke zemlje koje su ušle u EU 2004. godine, Evropljani im nisu nikad ni ponudili tu perspektivu.