Za razliku od većine koleginica koje Novu godinu dočekuju radno, Emina Jahović će 2013. ispratiti u društvu porodice i užeg kruga prijatelja. Zadovoljna, jer je još odavno odlučila da pamti samo lijepe stvari. A njih je u 2013. bilo: završila je album, snimila spot i oprobala se u novoj ulozi, kao sudija muzičkog šoua "Iks faktor", koji u januaru ulazi u najzanimljiviji dio - žive nastupe.
- Najteže mi je bilo u "kućama sudija", kada sam od šest kandidata trojicu morala da pošaljem kući. Bilo je veoma emotivno i teško donijeti odluku jer su svi bili izuzetno dobri. Sada slijedi kreativni deo. Naravno, i dalje imam tremu kad je riječ o njihovim nastupima. Cilj mi je da moja ekipa dogura što dalje, a da, naravno, najbolji pobijedi.
* Vjerujete li da bi jedan od trojice momaka kojima ste mentor mogao da pobijedi?
- Da, ali što kaže jedna od naših muzičkih producentkinja, Snežana Vukomanović, sad je malo pitanje i horoskopa. Svi su vrlo talentovani, znaju da rade ovaj posao, a od izbora pjesme i sreće zavisi kako će se snaći. Nastupi uživo su surovi jer nema ponavljanja, pa takmičari moraju da se koncentrišu kako bi bili savršeni.
Prije tri godine Emina se oprobala kao glumica u turskoj seriji "Polje lala".
- Gluma mi je ušla u krv 2010. kad sam igrala u toj seriji, iako mi je bilo vrlo teško s obzirom na to da nisam dovoljno poznavala jezik. Volela bih da sledeće godine dobijem ulogu u kojoj ću se pronaći. Možda bi to mogla da bude marginalnija rola, ali ne dosadna, već neka u kojoj mogu da pokažem talenat koji mislim da imam - kaže Emina i otkriva kog bi žanra bio film koji bi se snimao po njenom životu: - Što se tiče djetinjstva, vjerovatno drama, a sad možda i romantična komedija.
* Kome je teže - vama na početku karijere ili njima sada?
- To su dva potpuno različita starta. Ja sam se gradila vrlo sporo, rano sam počela da se bavim muzikom, već u 14. godini, a u 20. sam postala prepoznatljiva. Taj sporiji put je u nekom smislu lakši jer možeš mnogo bolje da uvidiš svoje greške i da ih ispraviš bez pritiska mase. Učesnici "Iks faktora" su izloženi velikom pritisku, svi ih komentarišu, ali opet, imaju medijsku pažnju za koju smo mi morali da se borimo godinama. Oba puta su veoma naporna. Da sam na početku karijere, ne bih se prijavila jer mislim da ne bih bila dovoljno hrabra za ovakav pritisak.
* Šta ste savjetovali takmičarima, kako da se nose sa kritikama?
- Objasnila sam im da sve što izazove neku vrstu pažnje, donosi i komentare, koji nisu uvijek dobronamerni, već mogu proisteći iz ljubomore i zavisti. Rekla sam im da se na takve komentare ne obaziru, da ovaj posao rade prvo zbog sebe, zatim zbog publike koja zna da cijeni muziku. A među gledaocima "Iks faktora" ima i takvih koji ne znaju da cijene muziku, već po svaku cijenu žele da nađu nešto loše kako bi negativno prokomentarisali. Ponekad i loši komentari mogu biti dobri ako vam pomognu da ispravite greške, ali važno je ko kritikuje. Rekla sam učesnicima da takve komentare primaju samo od onih za koje znaju da im misle dobro, a to smo, recimo, ja i ljudi iz produkcije.
* Kako objašnjavate to što gotovo niko od učesnika sličnih takmičenja kasnije nije napravio karijeru?
- Mnogi za neuspeh krive organizaciju, ali vjerovatno nijedan od tih takmičara nije imao ono što je potrebno da biste postali poznati. To je taj iks faktor koji mi tražimo, a koji nije samo talenat i glas, već i ambicija, tvrdoglavost i snaga da se ide dalje bez obzira na to jesi li pobijedio ili nisi. Postoji naravno još jedan faktor, materijalni, jer danas nije lako snimiti album, sve mnogo košta. Veoma je težak ovaj posao.
* Da li je u tom poslu emotivnost prednost ili mana?
- Prednost, jer ako nemamo emocije, ljudi nam ne vjeruju. Hteli mi to da priznamo ili ne, svako koga ljudi vole ima neku vrstu emocije koju prenosi publici. Pjevači, kompozitori i tekstopisci su uglavnom emotivci. Bez emocija ovaj posao nema nikakvo značenje.
* A ko bolje prolazi u životu - bahati i agresivni ljudi ili skromni i lijepo vaspitani?
- Ja nikad nisam bila bahata i bezobrazna. Meni je to užasan put. Bahati i agresivni bolje prolaze na kratke staze, za ove druge treba malo više vremena, ali ljudi su promućurni, na kraju shvate sve i čine da oni pravi opstaju.
* Jeste li skloni donošenju novogodišnjih odluka?
- Iako možda tako djelujem, ne živim planski. Volim da mi se stvari dešavaju spontano, a osim toga, iskustvo mi je pokazalo da sve što se mnogo planira, na kraju se pokvari. Ovaj dio godine više koristim za sabiranje utisaka, uvijek razmišljam da li sam dovoljno uradila, šta nisam ispunila, šta je trebalo da uradim.
(Izvor:Novosti.rs.)