U Cr­noj Go­ri po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve vi­še pro­iz­vo­da se pro­da­je pre­ko dru­štve­nih mre­ža, naj­vi­še pu­tem Fej­sbu­ka. Po­sred­stvom te dru­štve­ne mre­že mo­že se ku­pi­ti ši­ro­ki asor­ti­man pro­iz­vo­da – od ci­pe­la, pa­ti­ka, sta­rog nov­ca, po­su­đa, a naj­vi­še je za­stu­plje­na pro­da­ja gar­de­ro­be. Ta­ko je sa­da Fej­sbuk osim saj­ta za upo­zna­va­nje po­stao „tr­žni cen­tar”, od­no­sno mje­sto gdje gra­đa­ni mo­gu na­ći šmin­ku, be­bi opre­mu, par­fe­me, sa­to­ve, ali i kon­do­me. Pro­iz­vo­di su uglav­nom jef­ti­ni­ji ne­go u re­dov­noj pro­da­ji, pa za­to i ni­je iz­ne­na­đu­ju­će što je taj vid tr­go­vi­ne za­ži­vio kod nas. Na in­ter­ne­tu se po­red gar­de­ro­be i obu­će mo­gu ku­pi­ti i dr­va za ogrev, ali i umjet­nič­ke sli­ke. Po­rudž­bi­na tih pro­iz­vo­da je ve­o­ma jed­no­stav­na, a is­po­ru­ka na adre­su sti­že u ro­ku od je­dan do pet da­na. U Mi­ni­star­stvu za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo ka­žu da je tr­go­vi­na pre­ko dru­štve­nih mre­ža slo­bod­na i ne pod­li­je­že kon­tro­li.

Ve­sna Bo­lje­vić iz Pod­go­ri­ce ka­za­la je za „Dan“ da je pro­da­jom na­ki­ta pre­ko Fej­sbu­ka po­če­la da se ba­vi po­čet­kom 2011. go­di­ne, po na­go­vo­ru svo­je pri­ja­te­lji­ce, ko­ja se ta­ko­đe ba­vi­la tr­go­vi­nom pre­ko in­ter­e­ne­ta.

– U po­čet­ku sam pro­da­va­la go­to­vi na­kit ko­ji sam na­ru­či­va­la iz ino­stran­stva, pu­tem ka­ta­lo­ga, uglav­nom sre­br­ni i po­sre­bre­ni. Po­što je tr­ži­šte po­sta­lo „pre­pla­vlje­no” tim na­ki­tom, pre­šla sam na sa­mo­stal­nu iz­ra­du na­ki­ta kod ku­će – pri­ča Bo­lje­vi­će­va.

Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, pro­ce­du­ra is­po­ru­či­va­nja na­ki­ta pre­ko dru­štve­ne mre­že je ve­o­ma jed­no­stav­na.

– Uko­li­ko se mu­šte­ri­ja na­la­zi u Pod­go­ri­ci, on­da ugo­vo­ri­mo su­sret za pri­mo­pre­da­ju, a uko­li­ko je iz dru­gog gra­da ili iz Sr­bi­je, on­da na­kit ša­ljem po­štom. Po­šilj­ku ša­ljem kao pre­po­ru­če­ni pa­ket – vre­do­no­sno pi­smo. Pre­ko ko­da ko­ji do­bi­jem mo­gu da pra­tim gdje se na­la­zi po­šilj­ka. Taj pa­ket na te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re sti­že za je­dan rad­ni dan na adre­su pri­ma­o­ca ili na po­štu, u za­vi­sno­sti ka­ko mu­šte­ri­ja že­li. Za Sr­bi­ju ili dru­ge ze­mlje, po­treb­no je oko pet rad­nih da­na – ka­za­la je Bo­lje­vi­će­va.

Ka­da je po­če­la da pro­da­je na­kit pre­ko Fej­sbu­ka, bi­lo je mno­go ma­nje ta­kve tr­go­vi­ne, ka­že Bo­lje­vi­će­va.

– Sa­da, na­kon ne­ko­li­ko go­di­na, ta­kav na­čin tr­go­vi­ne po­stao je sva­ko­dne­vi­ca. Na po­čet­ku je sve to bi­lo ve­o­ma sti­dlji­vo, ka­ko mo­ja po­nu­da ta­ko i re­kla­ma, kao i od­ziv lju­di na sve to – na­ve­la je Bo­lje­vi­će­va.

Ona naglša­va da je da­nas ve­o­ma za­do­volj­na po­slom ko­jim se ba­vi.

– Ste­kla sam mno­go no­vih po­znan­sta­va i pri­ja­telj­stva, kao i stal­nih ku­pa­ca. Ta­ko­đe, na­u­či­la sam mno­ge stva­ri, do­bi­la pu­no no­vih ide­ja, po­sje­ti­la raz­ne saj­mo­ve, a iz­me­đu osta­log i za­ra­di­la. Po­red to­ga što sam za stal­no za­po­sle­na u jed­noj kom­pa­ni­ji, ovo mi do­đe kao do­dat­ni po­sao, a sva­ka za­ra­da je do­bra kao fi­ni dže­pa­rac. Uko­li­ko čo­vjek ulo­ži trud i vri­je­me, mi­slim da mo­že li­je­po da za­ra­di. Ja sam ve­o­ma za­do­volj­na po­slom i na­dam se da je ovo tek po­če­tak – po­ru­či­la je Bo­lje­vi­će­va.

Di­rek­tor sek­to­ra za in­for­ma­ci­o­ne treh­no­lo­gi­je u Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re De­jan Aba­zo­vić na­vo­di da pro­da­ja pre­ko dru­štve­nih mre­ža u prin­ci­pu ni­je ni­šta dru­go do ogla­ša­va­nje ro­be ko­jom ne­ko že­li da tr­gu­je.

– Na sli­čan na­čin je ta ro­ba nu­đe­na i do sa­da pre­ko fo­ru­ma i saj­to­va. To je u su­šti­ni elek­tron­ska ogla­sna ta­bla gdje sva­ko mo­že da nu­di sve i to u po­sled­nje vri­je­me vi­še li­či na bu­vlju pi­ja­cu ne­go na or­ga­ni­zo­va­nu i ure­đe­nu tr­go­vi­nu. Elek­tron­ska tr­go­vi­na se or­ga­ni­zu­je i ure­đu­je u skla­du sa po­zi­tiv­nim me­đu­na­rod­nim prav­nim pro­pi­si­ma. Elek­tron­ska tr­go­vi­na ne mo­že bi­ti i ne tre­ba da bu­de osnov­ni vid tr­go­vi­ne, ali mo­že bi­ti još je­dan od mo­gu­ćih na­či­na ko­ji nam no­va teh­no­lo­gi­ja omo­gu­ća­va. Ta no­va teh­no­lo­gi­ja uti­če na sve na­še dru­štve­ne ak­tiv­no­sti pa i na oblast tr­go­vi­ne – re­kao je Aba­zo­vić.

Ure­đe­na tr­go­vi­ne ko­ja, ka­ko do­da­je, ide pre­ko za to na­mi­je­nje­nih saj­to­va je kao i sva­ka dru­ga oca­ri­nje­na i opo­re­zo­va­na.

– Ka­da je u pi­ta­nju tr­go­vi­na ko­ja ide pre­ko dru­štve­nih mre­ža, on­da je to slo­bod­na tr­go­vi­na bez kon­tro­le, od­vi­ja se iz­me­đu dva li­ca i ne pod­li­je­že ni­ka­kvim pro­pi­si­ma i dr­ža­va od nje ne­ma ko­ri­sti – za­klju­čio je Aba­zo­vić.

Na­ru­či­va­ti od po­u­zda­nog do­ba­vlja­ča 

Pre­ma ri­je­či­ma De­ja­na Aba­zo­vi­ća, uko­li­ko že­li­mo bi­ti dio sa­vre­me­ne dru­štve­ne za­jed­ni­ce, mo­ra­mo ima­ti ele­men­tar­nu in­for­ma­tič­ku kul­tu­ru i pi­sme­nost.

- Teh­no­lo­gi­ja je dio sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Gra­đa­ni mo­ra­ju zna­ti da li na­ru­ču­ju ro­bu od po­u­zda­nog do­ba­vlja­ča i bi­ti si­gur­ni da mo­gu da osta­ve svo­je pri­vat­ne po­dat­ke. Uko­li­ko oso­ba po­u­zda­no zna od ko­ga tr­gu­je on­da je ta ku­po­vi­na ap­so­lut­no bez­bjed­na, na­veo je Aba­zo­vić.

Gra­đa­ni da bu­du opre­zni 

Di­rek­tor Cen­tra za za­šti­tu po­tro­ša­ča Ol­ga Nik­če­vić ka­za­la je da gra­đa­ni mo­ra­ju bi­ti opre­zni ka­ko bi iz­bje­gli pre­va­ru kod elek­tron­skih tran­sak­ci­ja.

– Ku­po­vi­na i ban­kar­ski po­slo­vi pre­ko in­ter­ne­ta su bez­bjed­ni i si­gur­ni uko­li­ko gra­đa­ni sli­je­de ne­ka jed­no­stav­na uput­stva i po­stu­pa­ju zdra­vo­ra­zum­ski.

Uko­li­ko ne­ko ku­pu­je ro­bu pre­ko in­ter­ne­ta, mo­ra tra­ži­ti ja­sne do­ka­ze da ku­pu­je­ od re­no­mi­ra­ne kom­pa­ni­je – ka­za­la je Nik­če­vi­će­va.

Ona na­vo­di da je po­treb­no pro­vje­ri­ti da li je kom­pa­ni­ja stvar­no pri­sut­na na svjet­skom tr­ži­štu i da li je ob­ja­vlje­na nje­na adre­sa i broj te­le­fo­na.

– Ta­ko­đe, po­treb­no je vi­dje­ti da li fir­ma ima ja­snu po­li­ti­ku ko­ja se od­no­si na pri­vat­nost i vra­ća­nje nov­ca – po­ru­či­la je Nik­če­vi­će­va

(DAN)