Krim pun „uglađenih ljudi“
Proruski miting

Ćutljivi naoružani borci na Krimu

Krim pun „uglađenih ljudi“

Krim je pun „uglađenih ljudi“. Tako mnogi nazivaju ćutljive naoružane borce u uniformi bez znakova za razlikovanje, koji su 28. februara u toku dana preuzeli kontrolu nad najvažnijim strateškim objektima poluostrva: Vrhovni savjet, aerodrom u Simferopolju, Sevastopoljski aerodrom Belbek i niz drugih. Nigdje nije bilo sukoba, a naoružani ljudi su se ponašali krajnje korektno, što je i predstavljalo povod za novi izraz, koji je brzo stekao popularnost u ruskom segmentu interneta.

„Uglađeni ljudi“ su, osim toga, razoružali ukrajinske vojnike i graničare na Balaklavu, takođe bez konflikata zapečativši prostorije s oružjem i stavivši ih pod stražu, piše GlasRusije.

U takvoj situaciji na Krimu i dalje traju proruski mitinzi. Stanovnici Simferopolja, Sevastopolja, Kerča i Evpatorije s ruskim zastavama – državnim trikolorima i vojno-pomorskom Andrejevskom – zahtevaju referendum o statusu poluostrva. Pritom referendum „O proširenju autonomije“ koji je objavljen za 25. maj malo kome odgovara. Mnogi otvoreno priznaju da bi željeli da vide Krim ili u sastavu Rusije ili kao nezavistan.

Pristalice „majdana“ koje u najmanju ruku otvoreno brane svoje stavove među ruskim stanovništvom na Krimu se ne mogu naći. Ipak, ni predsjednik Viktor Janukovič, koji je svrgnut na majdanu ne uživa veliku popularnost: ljudi ga na Krimu otvoreno nazivaju izdajnikom. Narod već ističe nove vođe – najpoznatiji među njima je novi gradonačelnik Sevastopolja Aleksej Čalij.

Istovremeno se stvaraju i nove strukture samoorganizacije – ruske zajednice Krima praktično ponovo pronalaze sebe u periodu kad se ispostavlja da ranije vođe nisu dorasle situaciji. Mnogobrojni odredi samoodbrane, grupe „Ruskog bloka“ i drugih organizacija učestvuju na mitinzima održavajući red i čuvaju prilaze važnim objektima – između ostalog, sarađujući s gore pomenutim „uglađenim ljudima“.

Odredi krimske samoodbrane i lokalni „Berkut“ koji se nije potčinio nalogu ministra MUP iz „vlade ‘majdana’“ Avakova o rasformiranju, brane Krim od eventualnog upada pripadnika „Desničarskog sektora“ i drugih bandi. Nekoliko pokušaja ovakvog „dolaska“ je već bilo, svi su se završili tako što su gosti odmah otišli, piše GlasRusije.

A glavno pitanje koje brine stanovnike danas jeste pitanje stava Rusije prema Krimu. Avet „s početka 90-ih“ plaši ljude i u slučaju da Rusija ne podrži interese Rusa na Krimu region će se moći smatrati izgubljenim. Ipak, dejstva Rusije u podršku „antimajdana“ prije svega, krimskog, izgledaju i kao razumne i kao dovoljne. Pitanje je koliko je daleko spreman da ide sam Krim – i stanovnici, i oni koji ih predstavljaju.