„Da li ste zainteresovani da glasate, plaćamo 2.000 dinara?“ direktno je pitanje koje stranački aktivisti postavljaju srednjoškolcima koje zateknu u školskom dvorištu.

Oni svjedoče da nije u pitanju jedna partija, a kako je 2.000 dinara dobar džeparac, mnogi pristanu na dogovor.

NUDE I PREVOZ

„Dolazili su kombijem nekim i uglavnom nudili prevoz čak do tamo. Nudili su i novac, uglavnom sume oko 2000 dinara i to je bilo jednostavno tako. I nudili su da više puta dolaze po učenike i da odvoze tamo kako bi se glasalo“, kaže jedna novosadska učenica.

Građansko vaspitanje, kažu, više je čas za luftiranje, nego edukacija, a jedini put kad im se država obratila, bilo je pismo kojim su obaviješteni da imaju pravo da glasaju.

Taj gest smatraju licemernim, pa su odlučili da, pošto država ne mari za njih, ni oni ne obraćaju pažnju na „njene protokole.“

Političkom edukacijom ove grupe mladih ne bavi se niko. Nijedna državna institucija nema podatak o tome koliko je mladih steklo pravo glasa od 2012. godine do danas, niti koliko je od onih koji su mogli da glasaju 2012. iskoristilo to svoje pravo, dok se političke partije njima ne obraćaju u svojim kampanjama.

SISTEM MANIPULACIJE

"Ovde je problem u tome što se sa mladom generacijom isključivo manipuliše. I sam kad pričam sa mladom generacijom, imamo problem da se razluči šta su to ideje i, ako ima ideja, da do njih dođemo na jedan normalan način ili da te ideje budu nešto što vuče naprijed. Kod mladih ljudi često se ide na taj sistem manipulacije, često se ide prečicom", kaže za RTV politikolog Duško Radosavljević. On kaže da je najjeftiniji onaj glas koji se direktno plati, dok za sve ostale stranka mora da se potrudi, i dodaje da 2.000 dinara jesu nekoliko piva ili dobar provod, ali nikako ne i ulaznica za dobar život.