Rusija je u ponedjeljak pripojila i 52.000 kvadratnih kilometara Ohotskog mora, na Dalekom istoku, i ta vest prošla je nezapaženo u medijima nakon prijema Krima u njihovu federaciju. 

Rusija je podnijela aplikaciju 2001. godine i morala je da čeka 13 godina da bi se donijela odluka. Reč je o morskoj enklavi duplo većoj od Krima, i za nju se veruje da je bogata naftom, plinom i skupocenim mineralima. Geolozi su procenili da ova oblast, blizu Japana, ima više od 1 milijarde tona prirodnog gasa i nafte. 

Za razliku od Krima, na aneksiju do skoro ničijeg mora, nije bilo primedbi međunarodne zajednice. Iza mirnog pripajanja krije se činjenica da je Moskva za to dobila dozvolu Komisije UN za granice kontinentalnih ploča, koja je aneksiju odobrila jednoglasno. 

- Odluka Komisije je samo prvi korak proširenja ruskog uticaja ka Arktiku – rekao je Sergej Donskoi, ministar nacionalnih bogatstava i životne sredine. 

Formalno, Rusija ovim nije proširila svoju granicu, s obzirom da su prema konvencijama UN-a kontinentalne ploče defisane kao morsko dno, tako da je samo dno spomenute enklave rusko, dok je površina i dalje ničija. 

Moskva je već pokrenula istraživanja morskog dna Ohotskog mora, otprilike veličine Švajcarske, u potrazi za naftom.