Državni praznik 25. mart, Dan nezavisnosti Grčke, biće proslavljen i vojnom paradom u Atini, u prisustvu političkog i vojnog rukovodstva zemlje.
Predsednik Grčke Karolos Papuljas naveo je u poruci da grčki rat za nezavisnost pokazuje da se "jedinstvom, hrabrošću i odlučnošću može ostvariti čak i nemoguće".
"Konačni izlaz iz
(aktuelne) krize moguć je samo ako se smesta sprovede plan obnove",
rekao je Papuljas, naglašavajući da su ciljevi obnove zapošljavanje,
likvidnost, transparentnost i meritokratija.
Grčka je, posle
pada Vizantijskog carstva u 15. vijeku, postala dio Otomanske imperije.
Kao datum početka rata za nezavisnost računa se 25. mart 1821. godine,
kada je patrijarh grada Patrasa, Germanos, blagoslovio zastavu ustanika u
manastiru Velika Lavra, na Peloponezu.
Ustanički povik
"Sloboda ili smrt" postao je moto revolucije, koja je trajala do 1829.
godine, a Grčka je stekla međunarodno priznatu nezavisnost 1830. godine.