Od ukupno 3,35 miliona stambenih jedinica u Srbiji, trenutno je 1,3 miliona "zrelo“ za ozbiljnu rekonstrukciju. To znači zamjenu nekoliko miliona kvadrata stolarije, podova, desetine hiljada kilometara elektroinstalacija, vodovodnih i kanalizacionih cijevi, obnovu fasada i sanaciju ravnih krovova i krovnih konstrukcija, ali i zapošljavanje ogromnog broja malih i srednjih preduzeća.

Ako znamo da u Srbiji ima 90 odsto firmi koje zapošljavaju od jednog do deset radnika, ogroman broj malih preduzeća prerašće u srednja zahvaljujući obnovi stambenih objekata, kaže za "Novosti“ Goran Rodić, potpredsjednik Građevinsko-industrijske komore.

"Prosječna kreditna linija za takvu vrstu radova kretala bi se od 2.500 do 5.000 evra u zavisnosti od stepena rekonstrukcije. Dakle, cio projekat vrijedan je između 3,5 i pet milijardi evra. Neophodno je da se država pobrine da kamatne stope budu drastično niže nego sada, odnosno da za vlasnike stanova mjesečna rata ne prelazi 50 evra. Riječ je o dugoročnom projektu, koji bi bio i te kako isplativ za državu, doprinio bi velikoj uštedi energije, vodi, smanjio bi se rizik od požara zbog dotrajalih instalacija ili poplava u stanovima", objašnjava Rodić.

On kaže da bi ovaj projekat trebalo da nauči birokratiju da dozvole za adaptacije izdaje brže, a ne da se na te papire čeka mjesecima.

Sanacija takvih objekata, prema njegovim rečima, u velikoj mjeri zavisi od lokalnih samouprava, koje moraju organizovano da pristupe obnovi.